1 UVOD
Bankarski sistem predstavlja osnovu ekonomskog razvoja svake zemlje. Prosperitet svake zemlje
je povezan sa bankarskim sistemom pa su principi na kojima se zasniva bankarsko poslovanje
izuzetno važni i njihovom izučavanju se posvećuje izuzetna i ozbiljna pažnja. Dobar bankarski
sistem garancija je ekonomskog napretka zemlje u globalnom smislu i pouzdan i siguran partner
fizičkim licima posmatrano sa pojedinačnog stanovišta građana. Zato treba osposobiti dobar
kadar koji će u bankarskom sistemu omogućiti građanima da jednostavno, brzo i efikasno dođu
do kredita bez obzira na namenu tih kredita.
Kreditni poslovi su najčešći i najznačajniji bankarski poslovi u privredi, jer se savremene
privredne aktivnosti u najvećoj meri zasnivaju na kreditima. Oni predstavljaju oblik plasmana
novčanih sredstava, koji omogućavaju vršenje privrednih aktivnosti preduzeća i drugih
privrednih organizacija kao i građana. Odobravanje kredita klijentima suština je poslovanja
banaka i oni su osnovna komponenta aktive većine banaka koje odobravaju zajmove poslovnim
firmama i pojedincima. Za njih, zajmovi su osnovni izvor prihoda od poslovanja, ali i glavni
izvor izloženosti riziku. Putem kredita podstiče se i omogućava privredna aktivnost i privredni
život uopšte. Krediti utiču na ekonomski razvoj. Krediti za banku predstavljaju dužničko-
poverilački posao u kome ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja novčanim sredstvima
svome komitentu na ugovorom definisanom roku i definisanim uslovima. U kreditnom odnosu
zastupljeno je načelo povratnosti, što znači da je dužnik u obavezi da vrati uzeti kredit od
poverioca.
Putem kredita ostvaruju se mere ekonomske politike, jer se podstiče razvoj
nerazvijenih privrednih područja, privrednih grana i privrednih delatnosti. Na međunarodnom
planu, putem kredita se ublažavaju razlike u razvijenosti pojedinih zemalja.
2 POJAM I ZNAČAJ KREDITA
Kredit je jedan od najznačajnijih bankarskih proizvoda, kako danas tako i u prošlosti. U uslovima
kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja novca uz
naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su prethodile savremenim bankama. Procedura
odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, zaštita od rizika
itd. vremenom su se usavršavali. Mnoge države su pozajmljivale novac da bi se spremile za
ratove, ili obnavljale svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i
infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju
svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra. U istorijskim epohama kredit se
davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit dobija ekonomski
karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških zajmova koji su se
koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina. U kapitalističkim uslovima
proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne funkcioniše samostalno i van
proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se
prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje. U savremenim uslovima kredit se najčešće
izražava, nastaje i gasi u novcu.
Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja jedan od
najvažnijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa. Prvobitni pojam poverenja još je bitan
kod ličnog kredita, gde se zadužuje pojedinac. Izraz kredit vodi poreklo od latinske reči „credo“
što znači verujem, a pretpostavlja se da su se u početku krediti odobravali isključivo na bazi
poverenja i lične procene da će korisnik kredita isti da uredni vrati. Kredit se razvio iz ugovora o
zajmu, kada su ljudske zajednice dostigle takav nivo razvoja gde su se u proizvodnji dobara
pojedini članovi proizvodili više nego što im je bilo potrebno za sopstvenu potrošnju. Kredit je
nastao kasnije od zajma, upravo onda kada trampa više nije mogla da prati razvijenu društvenu
podelu rada. Pojava novca, kao univerzalnog sredstva razmene, omogućila je pojavu zajma.
Smatra se da se kredit prvi put pojavio u odnosima između pripadnika različitih etničkih grupa.
Zajam je jedna od prvih manifestacija društvenog života i jedna od osnovnih snaga njegovog
razvoja.
Svet u kome ljudi danas koriste novac, u kome se novac kreće od onih koji kupuju ka onima koji
prodaju, postoji već stotinama godina unazad. To je svet koji je nastao spontano ali se od svog
