Logika i metod nauke – Aleksandra Vujanac
4
1. Pojam nauke
Nauka je logički oblik istinitog znanja jer se znanje može pokazati jedino kao naučni
sistem mišljenja. Samo postojanje nauke je u prirodi nužnosti znanja, a logika nauke je filozofsko
znanje o naučnom mišljenju. Ono što se postavlja kao predmet u logici nauke jeste razgraničenje
nauke od filozofije, kao i pitanje o pojmu i predmetu nauke. Dakle, nauka je metodički sistem
znanja o određenoj predmetnoj oblasti mišljenja stvarnosti (odnosa mišljenja i stvarnosti). Ona
predstavlja ukupnost istinitih i sistematizovanih znanja o prirodi, društvu i mišljenju u celokupnom
istorijskom razvitku. Prema opštim odredbama njene karakteristike su: proverljivost, revizibilnost
(sposobnost revizije, promene, popravke), sveobuhvatnost (na sve se odnosi) i istinitost (nije
proizvoljno mišljenje). Po Hegelu filozofija treba da se uzdigne na stupanj nauke jer je pravi oblik
istine jedino naučni sistem. Naučna teorija je osnovna forma naučnog saznanja. Skup naučnih
teorija, a time i činjenica, hipoteza (dokazanih otkrivenim zakonima) i zakona, sačinjava naučni
sistem. Naučni sistem je logički sređeno znanje na temelju principa iz određenih područja znanja.
Naučna istina može se izraziti jedino naučnim sistemom, a sistem je moguć na različitim
stupnjevima spoznaje istine. S naučnim sistemom dovršava se postojanje nauke. U prirodi je
znanja nauke da je ono sistem istine - logički sistem. Klasifikacija nauka može se učiniti prema
brojnim kriterijumima. Klasifikacija nauka, provedena prema različitim principima, zasniva se na
kategorijalnoj (opštoj, najopštijoj, na temelju opštih odredaba o svetu) sintezi saznanja uopšte.
Jedinstvo sveta i jedinstvo znanja u procesu saznanja se pojavljuju u tendencijama integracije i
diferencijacije. S jedne strane u svim naukama dolazi do sve većih specijalizacija, ali i povezivanja
naučnih oblasti, čime se otvara prostor za dalji razvoj nauka (Povezivanjem, sintezom predmeta
nauke i metoda nauke dolazi do novog momenta u razvoju nauke. Specijalizacijom, opet, kao
Logika i metod nauke – Aleksandra Vujanac
5
izdvajanjem i nalaženjem novih momenata u predmetu saznanja i time i samog saznanja.). Takođe,
matematizovanje svih nauka je obeležje ovog veka. Tako su nauke fundamentalne i primenjene,
opšte, posebne i specijalne, faktičke i normativne, teorijske, praktičke i istorijske, deskriptivne,
eksplikativne i instrumentalne, prirodne, društvene i psihičke. Vilhelm Vunt podelio je nauke
prema prirodnom principu, prema kojem je prirodni sistem nauka raspodeljen na nauke o prirodi i
nauke o duhu, što sačinjava realni sistem nauka, pored kojeg stoji matematika kao formalna nauka.
Strogi teoretičari matematičkih nauka razlikuju sve nauke prema principu nezavisnosti od iskustva:
Apriorne - matematika i logika Aposteriorne - sve druge nauke koje se zasnivaju na principu
verovatnoće.
2. Naučni metod i logika
Nauka i naučni metod, kao i svaka druga čovekova racionalna delatnost, zasnovani su na
zdravom razumu – na sposobnosti čovekovog intelekta da iz premisa različitog porekla po
određnim iskustvenim pravilima izvlači zaključke. Možemo reći da je u nauci i naučnom metodu
zdrav razum doveden do vrhunca. Trenutno, a možda i u principu, čovek nije sposoban za veća
dostignuća. Kako se ispostavlja, logika prirode, a time i nauke koja je njen lik u našoj svesti, je
krajnje jednostavna, ustvari najjednostavnija moguća; ona je monovalentna, tj. priroda se u datoj
situaciji ponaša uvek samo na jedan način, a time i ne mogu da postoje dva apsolutno tačna iskaza o
jednom predmetu u prirodi. U tom smislu nauka je i ovaplođenje formalne logike. Osnovna
pretpostavka je da je u prirodi sve jednoznačno i «tačno», a pogrešno može biti samo naše viđenje
ili predviđanje nekih činjenica, tj. pogrešnih hipoteza ima beskonačno mnogo, kao i delimično
tačnih, a potpuno tačna postoji samo jedna.
