Крајем педесетих година двадесетог века развијено је више нових
метода планирања које се заснивају на примени алгебре, теорије
графова и математичке статистике.
Ове методе једним именом називају се
МРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕ
.
Предност ових метода у односу на дотадашње је у томе што
омогућавају раздвајање анализе структуре и анализе времена.
Анализа структуре
значи успостављање логичног редоследа и
међусобних зависности појединих активности при реализацији
одређеног пројекта, или било које пословне активности.
Анализа времена
подразумева одређивање временских
параметара на бази којих се може контролисати временска
реализација пројекта и управљати и руководити пројектом у циљу
одржавања уговорених рокова. Анализа времена подразумева и
одређивање времена трајања свих активности које су предвиђене
пројектом.
Свака од активности неког пројекта има тренутак када почиње и
када се завршава и ти тренуци се називају догађаји.
Догађаји могу бити почетни и завршни.
У пракси су често завршни догађаји неке активности, почетни
догађаји друге активности
Поклапањем почетка једних и завршетка других активности
постиже се повезивање активности у једну целину.
Активности и догађаји пројекта су повезани у једну целину-
мрежни дијаграм.
Догaђaји у мрежном дијaгрaму сe прeдстaвљajу кrужићeм, a
aктивнoсти стрeлицoм са смером од почетног ка завршном
догађају. Време трајања активности пише се поред стрелице која
представља ту активност. Овако представљање активности се
назива МРЕЖНИ ДИЈАГРАМ СА ОРИЈЕНТИСАНИМ АКТИВНОСТИМА.
АКТИВНОСТ
ПОЧЕТНИ
ДОГАЂАЈ
ЗАВРШНИ
ДОГАЂАЈ
1
2
Мрежно планирање се заснива на графичком приказивању
активности усмереним дужима, где дужина дужи нема значења,
а са дијаграма се види међузависност активности.
У мрежном планирању разликујемо 3 фазе:
- анализа структуре и цртање мрежног дијаграма
- анализа времена
- побољшање мрежног дијаграма - смањење трошкова
