TRANSNACIONALIZACIJA
SVETSKE PRIVREDE
Profesor:
Prof. dr Sandra Stojadinović
Jovanović
Student:
An ela Savić ME 09/20
đ
Sadržaj
1.
Uvod
2.
Metodologija izračunavanja transnacionalizacije zemalja domaćina
transnacionalnih kompanija
3.
Transnacionalne kompanije i međunarodna trgovina
4.
Novi koncept analize međunarodne trgovine
5.
Transnacionalne kompanije u privredi matičnih zemalja
6.
Zaključak
Metodologija izračunavanja transnacionalizacije
zemalja domaćina transnacionalnih kompanija
Indeks transnacionalizacije privrede domaćina pokazuje stepen zavisnosti
određene privrede koja je domaćin stranim transnacionalnim kompanijama
od poslovne aktivnosti tih kompanija.
Izračunava se sabiranjem četiri racija:
1. Odnos priliva SDI i bruto formiranog kapitala;
2. Odnos priliva SDI i bruto domaćeg proizvoda GDP)
3. Odnos novostvorene vrednosti u filijalama transnacionalnih kompanija i
bruto domaćeg proizvoda (GDP)
4. Odnos zaposlenosti u filijalama transnacionalnih kompanija i ukupne
zaposlenosti u posmatranoj privredi.
Najveću vrednost ovog indeksa u 2005. zabeležile su Belgija (65,9%),
Luksemburg (64,8%), Estonija (49,5%) od razvijenih zemalja; Hong Kong
(103,7%), Singapur (65,2%) i Trinidad i Tobago (48,6%) od zemalja u
ravoju; Makedonija (38,6%) i BiH (39%) iz našeg regiona
Transnacionalne kompanije i
međunarodna trgovina
Transnacionalne kompanije – dominantni učesnici u međunarodnoj
trgovini
Svojim delovanjem transnacionalne kompanije bitno utiču na pravce,
strukturu i obim odvijanja međunarodne trgovine.
Putem stranih direktnih investicija, transnacionalne kompanije su izmislile
strukturu i izvršile raspored odvijanja međunarodne trgovine.
Rast stranih direktnih investicija izmenio je klasičnu predstvu o robnoj
trgovini.
Proizvodnja u inostranstvu, ostvarena zahvaljujući preduzimanju stranih
direktnih investicija. Potiskuje klasične oblike izvoza roba i usluga.
Uticaj transnacionalnih kompanija na mađunarodnu trgovinu može se videti
iz brojnih podataka.
Od 1990-tih godina preovlađujući oblik međunarodne trgovine jesu strane direktne
investicije, odnosno prodaje filijala u inostranstvu, što se može videti iz podataka, na
prethodnoj tabeli, koji pokazuju da
prodaje filijala TNK u inostranstvu
, od
1990.godine gotovo neprekidno,
rastu brže od svetskog izvoza roba
.
Vrednost prodaja filijala TNK u inostranstvu u
1993
.godini iznosila je
6,0 biliona
USD
, dok je vredost svetskog izvoza roba iznosila
4,8 biliona USD
, čime je vrednost
prodaja stranih filijala TNK nadmašila vrednost svetskog izvoza za
25%.
Već
1995
godine vrednost prodaja ostvarenih preko stranih filijala premašila
vrednost svetskog izvoza za
43%
.
Dalji trend rasta vrednosti prodaja filijala nastavlja se tokom cele poslednje decenije
dvadesetog veka, sve do
2002.godine
, kada i za više od
100%
premašuje vrednost
svetskog izvoza.
1999.godine
prodaje stranih filijala su gotovo dva puta veće (dostigle su
13,6 biliona
USD
), a u narednim godinama (
2000.godine – 15,7 biliona USD; 2001.godine –
18,5 biliona USD).
To znači da SDI, odnosno međunarodna proizvodnja dominira nad međunarodnom
trgovinom.
