ЈУ CШЦ „Голуб Куреш“
БИЛЕЋА

МАТУРСКИ РАД ИЗ ЕКОНОМИЈЕ

Тема: ВОЂЕЊЕ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

Ментор: Ученик:

проф. Драгана Васић Весна Маловић

Бањљ Лука, мај, 2023. г.

САДРЖАЈ:

УВОД................................................................................................................................................3

1. ВОЂЕЊЕ ПОСЛОВАЊА У ПРЕДУЗЕЋУ.................................................................4

2. ПОЈАМ И ТЕОРИЈА ВОЂЕЊА ПОСЛОВА ПРЕДУЗЕЋА.....................................5

2.1. ТЕОРИЈА ГЕНЕТСКЕ ПРЕДИСПОЗИЦИЈЕ...................................................................................

2.2. БИХЕВИОРИСТИЧКА ТЕОРИЈА......................................................................................................

2.3. КОНТИНГЕНТНА ТЕОРИЈА..............................................................................................................

2.4. ТЕОРИЈА ТРАНСФОРМАЦИОНОГ ВОЂЕ................................................................

.................7

3. ОСНОВЕ ВОЂЕЊА ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА....................................................8

4. СТИЛ И МЕТРОД УСПЈЕШНОГ ВОЂЕЊА ПРЕДУЗЕЋА....................................9

4.1. УСЛОВИ УСПЈЕШНОГ ВОЂЕЊА ПРЕДУЗЕЋА.....................................................................

5. ПЛАНИРАЊЕ ВОЂЕЊА И ПОСЛОВНА АКТИВНОСТ ПРЕДУЗЕЋА.............10

6. РАЗВОЈНА ПОЛИТИКА ВОЂЕЊА ПРЕДУЗЕЋА.................................................11

7. НАГРАЂИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ...............................................................................11

ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................14

9. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................15

1. ВОЂЕЊЕ ПОСЛОВАЊА У ПРЕДУЗЕЋУ

           Најстарија видљива манифестација вођења  забиљежена је у појави вође, мање или
више   спонтано   формираних   група   људи   у   борби   за   опстанак.   До   данас,   вођство   је
иманентно за све облике организовања људи. Динамички развој индустријске производње
створио је специфично окружење у којем се лидерству намеће изазовно мјесто.
Лидерство или вођење је усмјеравање предузећа ка реализацији цуљева јаким утицајем
вође на подређене чланове неке организације. Врло је битно направити разлику између
лидера   и   менаџера.   Менаџери   желе   да   оно   што   раде   ураде   што   боље.   Они   полазе   од
тренутног   стања   и   сагледавају   начине   како   да   га   унаприједе,   прије   свега   растом
продуктивности и ефикасности. Они су више усмјерени на начин обављања посла, а мање
на исходе рада. Исходи се посматрају у краћем периоду. За разлику од менаџера, лидерима
је важнији улазак у нова подручја пословања

Битна карактеристика лидерства је интелигенција, посебно емоционална. У таквим
условима феномен лидерства добија на сложености, а због све већих изазова и на значају.
Емоционална интелигенција је способност комуникације, рада и интеракције са другим
људима. Главна одлика емоцијалне интелигенције је способност да се разумију емоције
других људи. Исто тако од пословног вође – лидера очекива да посједује снажну потребу
за новим достигнућима, да буде високомотивисан и спреман да уложи велики напор и
енергију како би остварио своју визију, да зна да комуницира са колегама и партнерима, да
зна како да мотивише друге, често и сопственим примјерима, да има искрен однос према
члановима свог тима, да посједује висок ниво самопоуздња, да буде емоционално стабилна
личност која контролише своје емоције и у најтежим пословним ситуацијама и да посједује
ауторитет знања пред својим колегама

Лидерство је, по дефиницији, способност и вјештина да се људи приволе да

извршавају улоге које су им повјерене. Док је вођство процес инспирације људи да се
обавежу на извршавање задатака који су им додијељени. Стога се лидерство у контексту
вођења   предузећа,   појављује   у   улози   субјективног   носиоца   повезаности   и   контроле,   уз
ослањање на мотивацију и посебно комуникацију у процесу управљања.

                           Вође или лидери се међусобно разликују према функцијама које обављају и
стиловима   вођења.   Сваки   вођа   у   предузећу   има   двије   основне   функције.   То   су:
- послован и

социјална

Пословна функција се односи на способност вође даобави зацртани посао.
Социјална функција се односи на способност да мотивише запослене и да подигне
степен њихове лојалности према предузећу.
Добар вођа мора да обавља и једну и другу функцију –да има задовољне запослене, али и
обављен посао у складу са пословним планом.
Стил вођења се испољава у начину комуницирања, одлучивања и мотивисања.

Разликују се два основна стила вођења и то

- аутократски и

Ђорше Каличанин, Драган Лончар, Пословна економија, (2013)

демократски

Аристократски стил вођења карактерише то што лидер доноси одлуке без
консултовања са другим људима у предузећу или изван њега. Практичне посљедице
вођења на овај начин су да пословање потпуно зависи од одлуке једног човјека. Преднос
овога начина вођења је у брзом доношењу одлука.

Демократски стил карактерише што се вођа консултује са подређеним и покушава
да дође до решења са којим се сви слажу. Демократски стил стимулише инцијативност
подређених и слободно изношење мишљења. Подређени осјећају да су укључени у процес
одлчивања и због тога су задовољнији са својим послом а и више мотивисани. Слабост
овога стила вођења је спор групни процес доношењаважних одлука.

2. ПОЈАМ И ТЕОРИЈА ВОЂЕЊА ПОСЛОВА ПРЕДУЗЕЋА

               Вођење или лидерство се, уопштено, може дефинисати као процес усмјеравања
људских   ресурса   компаније   или   као   способност   једне   или   више   особа   -   лидера   да
међусобном сарадњом, комуникацијом и распоређивањем утичу на радно ангажовање и
мотивацију   других   запослених   -   подређених,   да   ефикасније   обављају   задатке   и   тиме
допринесу у постизању одређених циљева

Функција лидера укључује скуп различитих задатака координације и мотивације, чији је
циљ ефикаснија употреба људских ресурса организације.
Лидер координира права, овлашћења и обавезе радника и руководилаца -
надређених и подређених.

Извршиоци руководеће функције су појединци или групе са посебним
организационим статусом на одређеним организационим нивоима.

                     Лидери имају различите позиције и ауторитете у организационој хијерархији.
Њихова   ефикасност   условљена   је   низом   различитих   и   међузависних   повезаности.
Менаџмент утиче на продуктивност рада, обим и квалитет производа и услуга, мотивацију
запослених,   благовременост   радних   задатака,   узроке   незадовољства   радника,   повећање
осећаја припадности запослених у организацији итд

          Лидер утиче на продуктивност рада, обим и квалитет производа и услуга, мотивацију
запослених,   благовременост   радних   задатака,   узроке   незадовољства   радника,   повећање
осећаја припадности запослених у организацији итд.
Ова   функција   усмјерава   раднике   да   ефикасније   користе   друге   организационе   ресурсе:
материјале, опрему, енергију и новац. "Обртни капитал" организације је боље искоришћава
ефективним акцијама менаџера.

Анализа вођења или лидерства одувијек је отварала питање како неко постаје
лидер. Двије значајне ставке су емоцијална интелигенција, која се у знатној мјери генетски
насљеђује и образовање, које се стиче радом и одрицањем.
Постоје три теорије о настанку лидерства и то:
теорија генетске предиспозиција, бихевиористичка и контигнентна теорија.

Инић Б, Менаџмент, Београд, (2007