Formiranje i menjanje socijalnih stavova

1.    UVOD

Stavovi se formiraju putem iskustva u celoživotnom procesu socijalizacije, bilo u neposrednom kontaktu s objektom stava, bilo posredno u interakciji sa socijalnom okolinom. Možemo ih odrediti na temelju njihovih osobina, komponenti i međusobnih razlika.
Čovek živi u složenom socijalnom svetu, okružen različitim ljudima i izložen mnoštvu raznih uticaja, i kroz taj proces oblikuje se njegova osobnost. Ceo taj “paket” verovanja, doživljavanja i ponašanja ostaje prisutan i u pripravnom stanju kad god je pojedinac suočen s određenim objektom. Drugim rečima, njegov stav prema tom objektu je formiran.
Ali, svet se oko nas menja i svi smo mi, na svoj način, osetljivi na te promene. Boreći se da idemo u korak s tim svetom i boreći se da što lakše podnesemo te brojne i nagle promene, mi menjamo svoje stavove.

 
2. Pojam STAVOVA

Neki autori tvrde da je prvo pitanje socijalne psihologije – stavovi.
Stavove ljudi ispoljavaju u svojim postupcima i ponašanjima. Oni su veoma važni s obzirom da je društvena aktivnost pojedinca u velikoj meri uslovljena njegovim političkim, filozofskim i drugim shvatanjima.
Na svet u kojem zivi, čovek aktivno reaguje opredeljujući se za ili protiv objekata, osoba, situacija, institucija. Opaža ih kao vredne ili bezvredne, voli ih ili ne voli, aktivno se angažuje za ili protiv njih.

–    Stavovi su tendencija da se reaguje pozitivno ili negativno prema izvesnim ljudima, stvarima, idejama ili situacijama.
–    Stav je stečena dispozicija, stečena spremnost da se na odredjeni način opaža, misli, emocionalno deluje ili reaguje.

Mnogi autori pokušali su da definišu stav i među svima njima Goldon Olport je dao najprecizniju definiciju ovog pojma.
Goldon Olport navodi da je „stav neutralna i mentalna spremnost formirana na osnovu iskustva, koja vrši direktivni ili dinamički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir.“
Goldon Olport navodi dva razloga za masovno razvijanje stava: on se moze uklopiti u svaki teorijski koncept u socijalnoj psihologiji; stavovi rešavaju važan spor koji se vodi izmedju nativista (geni) i empirista (iskustvo). On smatra da je stav i stecen i formiran na osnovu iskustva.

Kreč, Kračfild I Balakija ukazuju da stav u svojoj suštini izražava vazne komponente licnosti: kognitivna, konativna i emotivna komponenta. Kada znamo ove komponente mozemo da predvidimo nečije ponašanje.

a) Kognitivna komponenta obuhvata shvatanja i znanja o objektima prema kojima postoji stav. To znanje može da bude veoma usko, toliko da tek dozvoljava da razlikujemo jednu pojavu od druge, a može da bude i sistem znanja.
b) Emocionalna komponenta znači da stavovi uvek uključuju i osećanja vezana za objekat o kom formiramo stav. Sa javljanjem stava uvek se javlja osećanje prijatnosti ili neprijatnosti, a moguće je da se javi i ceo niz emocija.
c) Konativna se odnosi na to da uvek postoji tendencija da se učini nešto sa objektom prema kom imamo stav, da se stupi u akciju vezanu za objekat. Može postojati samo spremnost na akciju, a može se manifestovati u nizu akcija.