Fudbal – Metodika

Fudbal – Metodika

Fudbal je igra kojom se aktivno bavi 240 miliona ljudi u više od 200 zemalja širom sveta. Kontinuirani rast, popularnost fudbalske igre primetan je u svim društveno-socijalnim aspektima savremenog života. U poslednje vreme ta popularnost se ogleda u sve većem broju organizovanih škola fudbala za najmlađe fudbalske polaznike, počevši čak i od dečaka i devojčica starosti 3-4 godine.
Fudbaska igra od svojih početaka pa do danas, doživela je veliki broj promena u tehničkom i taktičkom pogledu, pravila igre su takođe doživela određenu modifikaciju, i što je za ovaj rad značajno evoliirali su zahtevi u funkcionalnim i motoričkim karakteristikama fudbalera. Savremena igra zahteva pokrete i aktivnosti koje se odlikuju izrazito brzim, snažnim i eksplozivnim sposobnostima. Analizom takmičarske aktivnosti fudbalera došlo se do zaključka da u fudbalu preovlađuje intermitentna struktura kretanja sa velikim brojem akcija sa i bez lopte, koje su visoko intenzivnog karaktera između kojih se nalaze periodi nisko-intenzivnih aktivnosti.
Fudbal spada u grupu polistrukturalnih, acikličnih sportova, kod kojih je predikcija uspešnosti znatno otežana i zavisi od velikog broja genotipnih i fenotipnih faktora, kvaliteta i karaktera tehnološkog procesa (treninga), zdravstvenog statusa i velikog broja dodatnih faktora.
Detekcija i identifikacija talentovanih igrača je mnogo teža u timskim sportovima (kao što je fudbal), nego u individualnim (trčanje, biciklizam, veslanje).
Za procenu stanja motoričkih sposobnosti i prognozu eventualne uspešnosti fudbalera, najmađeg uzrasta, koriste se različiti zadaci (testovi) kojima se procenjuju brzinske sposobnosti, pojedini vidovi ispoljavanja snage u opštim i specifičnim uslovima, kapacitet snage kroz trčanja sa promenom smera (agilnost), specifični testovi veštine i morfološke karakteristike polaznika. Testiranje fizičkih sposobnosti je efikasno sredstvo u proceni i monitoringu mladih fudbalera i u funkciji je razvoja tehničkih veština, taktičkog obučavanja, timskog rada i kognitivnih sposobnosti. Svako testiranje i poređenje rezultata sa prethodnim testiranjem, kao i sa neposrednim trenažnim programom, predstavlja značajnu bazu podataka koja može biti izvor korisnih informacija za edukaciju i usavršavanje trenera.
Međutim evaluacija i procena uspešnosti mladih fudbalera, u funkciji dugoročne projekcije, je veoma otežana zbog individualnih razlika u vremenu i tempu promena antropometrijskih karakteristika, funkcionalnih kapaciteta i motoričkih disbalansa tokom puberteta i perioda sazrevanja.
Savremeni fudbal postavlja najviše kriterijume za procenu uspeha. Ostvareni rezultat postaje njegovo jedino merilo. I dok se takav pristup može smatrati donekle opravdanim u radu sa igračima seniorima, sa druge strane, rad sa mladim fudbalerima zahteva potpuno drugačiji pristup. Cilj na ovom nivou ne može i ne sme biti rezultat, već potpuno izgrađivanje fudbalera, koji će u svom zrelom dobu demonstrirati vrhunsku fudbalsku igru u uslovima maksimalnog ispoljavanja motoričkih sposobnosti. Fudbalski stručnjaci treba da znaju da ne postoji prečica do uspeha! Put stvaranja vrhunskog fudbalera je veoma dug i zahteva temeljan i detaljan rad. Sa jedne strane postavljaju se zahtevi za usvajanje izrazito zahtevnih tehničko-taktičkih znanja i veština i istovremeno, sa druge strane, sveobuhvatni razvoj motoričkih sposobnosti.