Istraživanje tržišta – Ispitivanje stava studenata o AIESEC-ovom programu stručnih praksi

Uvodna razmatranja
Kako bismo studentima približili AIESEC-ov program stručnih praksi, neophodno je da sprovedemo istraživanje koje će nam pomoći da bolje razumemo studente i njihove potrebe da bismo mogli da približimo, prilagodimo i promenimo program stručnih praksi radi usavršavanja i unapređenja njihovog obrazovanja. Svrha programa stručnih praksi je da omogući studentu da unapredi svoje znanje, stekne novo iskustvo, upozna se sa savremenim radnim okruženjem i metodama koje se koriste u modernom poslovanju. To će mu pomoći da, pored teorijskog, usvoji i praktično znanje, što će se u budućnosti odraziti na uvećanje njegove vrednosti na tržištu.

Odavde direktno proizilazi da je svrha ovog istraživanja implementirati mogućnost stručnog usavršavanja u svest studenata, unapređenje same funkcionalnosti ovog programa i konačno, znatno povećanje broja studenata u samom programu.
Izdvajamo ciljeve istraživanja:

1.    Napraviti uzorak studenata u populaciji studenata od druge godine studija sve do master stepena studija, kao targetirane grupe.
2.    Ispitati da li su, i u kojoj meri, studenti razvili svest o AIESEC-ovom programu stručnih praksi.
3.    Ispitati:
a) U kojoj meri su studenti upoznati sa troškovima ovog programa.
b) Pređašnja iskustva studenata i njihovih kolega.
c) Zainteresovanost i spremnost studenata da se uključe u ovakav program.

Hipoteza:

Studenti nisu dovoljno upućeni u program stručnih praksi, te je potrebno izolovati i identifikovati:

a)    Nedovoljnu zainteresovanost studenata
b)    Nepovoljnu materijalnu situaciju studenata
c)    Lošu prezentaciju samog programa studentima
d)    Neadekvatan pristup studentima

Vremenski tok istraživanja:
Nakon utvrđivanja svrhe, cilja i obuhvata istraživanja, kao i razumevanje problema i hipoteza, prelazimo na definisanje istraživačke strategije i plana istraživanja.
Strategija: Istraživanje se sprovodi na teritoriji Republike Srbije u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Valjevu i Nišu u vidu ankete. Anketa se zasniva na kvota uzorku (eng. quota sample), gde se iz Beograda posmatra uzorak od 200 studenata, a u ostalim gradovima od po 100 (na osnovu relativnog učešća studenata od druge godine studiranja do master stepena studija u ukupnoj populaciji studenata).

 
Kvota uzorak
Populacija se deli na stratume (grupe pojedinaca) koji imaju slično ili homogeno obeležje, relevantno za svrhe istraživanja. . Obeležje predstavlja karakteristiku koja se pridružuje svakoj jedinici posmatrane populacije.Stratifikacijom populacije, tj. podelom populacije na stratume postiže se preciznost ocene. Dakle, treba formirati relativno homogene – među sobom razgraničene stratume – sto znači da vrednosti obeležja koje posmatramo budu približne na elementima u svakom stratumu. U našem istraživanju, kao obeležje koristimo karakteristiku “grad u kome student studira” i pomoću njie pravimo stratume. Naš uzorak ima 5 stratuuma, gde svaki stratum označava izabrani grad. Ako dodatno podelimo već izabran uzorak na stratume po polu, takav postupak nazivamo poststratifikacijom. Zatim se bira nezavistan uzorak iz svakog stratuuma. Kombinacijom ovako dobijenih uzoraka dobija se kvota uzorak. Za razliku od stratifikovanog uzorka, uzorak svakog stratuma ponaosob ne mora da bude slučajan. U našem primeru, zbog dominantnog učešća beogradskih studenata u ukupnoj populaciji studenata, odlučili smo se za uzorak od 200 studenata Beogradskog i po 100 studenata Novosadskog, Kragujevačkog, Valjevskog i Niškog Univerziteta. Takođe, naša pretpostavka je da postoji relativna ujednačenosti muških i ženskih studenata, kako u ukupnoj populaciji tako i u okviru svakog stratuma. kontrolisali smo odabir ispitanika iz muške i ženske populacije studenata, kao i učešće ispitanika na osnovu njihovih godina studija.