Kralj Dragutin
ГИМНАЗИЈА
КРАЉЕВО
МАТУРСКИ РАД ИЗ ИСТОРИЈЕ
НАСТАВНИК: УЧЕНИК:
ОЛГА АНТОНИЈЕВИЋ
КРАЉ ДРАГУТИН
2
САДРЖАЈ
УВОД.............................................................................................................................................. 3
1. ДЕТИЊСТВО И МЛАДОСТ....................................................................................................4
2. ВЛАДАВИНА КРАЉА ДРАГУТИНА И ЊЕГОВО ВЛАСТЕЛИНСТВО..........................7
3. СУКОБ СА БРАТОМ.............................................................................................................. 10
4. ТЕРИТОРИЈА КРАЉА СТЕФАНА ДРАГУТИНА..............................................................14
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................16

4
1. ДЕТИЊСТВО И МЛАДОСТ
Ниједан савремени извор не говори о преврату који је довео до смењивања краља
Стефана Владислава I и преузимању власти од стране Стефана Уроша I. Око 1250. Стефан
Урош I оженио се Јеленом „Анжујском”, за коју се неодоказано тврди се да је била даља
рођака француске владарске породице.
Из тог брака рођени су Драгутин и Милутин.
Старији Драгутин (рођен пре 1253. године) је био одређен за наследника престола и у
писаним изворима се јавља под заједничким владарским именом Стефан.
Требало је да после очеве смрти Стефан Драгутин заузме српски престо и у складу са
тим добио је одговарајуће васпитање и образовање. Када га његов биограф, архиепископ
Данило II, карактерише као веома побожног човека, може се закључити да је Драгутин
васпитаван у религиозном духу, што је уобичајено за оно време.
Урошеви војници су 1260. учествовали на страни угарског краља у рату против
чешког краља. Односи Уроша I и Угара погоршали су се и крајем 1267. или почетком
1268. дошло је до рата. Према угарском опису краљ Стефан Урош I напао Мачванску
бановину, али је војска Беле IV поразила и заробила Стефана Уроша I са делом његове
властеле 1268. Да би се вратио на престо, Урош I је морао платити откуп и признати
вазалне обавезе према угарском краљу.
После измирења је склопљен и брак Стефана Драгутина са угарском принцезом
Катарином (Кателином). Катарина је била унука краља Беле IV и кћерка каснијег краља
Стефана V (1270-1272). Према узору на угарски двор, Драгутин је постао „млади краљ” то
јест наследник престола. Он се као млади краљ спомиње 1271. године.
Јелена је вероватно била кћерка Јована Анђела, угарског војводе Срема.
Данило II је изузетак, јер спомиње да је на крштењу прворођени син Стефана Уроша I добио име Драгутин,
али даље у тексту и он га назива само Стефаном.
Лазаревић, Д., Територија краља Драгутина, Међуопштински историјски архив Ваљева, 1990., стр. 8.
У повељи Стефана V из јула 1271. пише „regem Seruiae; et Stephanum filium eius, iuniorem regem Seruiae,
generum nostrum; ...”, тј. „краљ Србије [Урош I], и Стефан [Драгутин] син његов, млади краљ Србије”, а зет
угарског краља.
5
није дао неку посебну област на управу, али је сину и угарском краљу обећао „да ће му за
живота свога даровати свој престо”. Одбијање Стефана Уроша I да сину уступи посебну
област на управу могло би бити последица његовог настојања да ојача средишњу власт и
јединство државе. Он је зато из своје владарске титуле избацио називе „Захумље,
Травунија и Диоклитија”. У сачуваним повељама Дубровнику он се у ћириличном тексту
називао: „Стефан Урош, помоћу Божијом краљ све Српске Земље и Поморске”.
Титулу
„самодржац свих Српских и Поморских Земаља” користили су и његови наследници.
После женидбе Стефана Драгутина угарском принцезом вођени су преговори о
женидби његовог млађег брата Милутина принцезом Аном Палеолог, кћерком Михаила
VIII.
Да се преговарало о таквом браку посредно потврђује и једна повеља о даровању
села Хиландару, коју је издао Михаило VIII у априлу 1271. Преговори о браку су
завршени неуспехом вероватно исте 1271. године, а Урош је од тада размењивао писма и
посланства са новим непријатељем Византије Карлом Анжујским. Карло је завладао југом
Италије са Сицилијом 1266. и од тада је почео склапати савезе у намери да уништи
Византију и обнови католичко царство у Цариграду. Феудалци у данашњој Албанији су
признали власт Карла Анжујског и он се прогласио за краља „Краљевине Албаније”, са
средиштем у Драчу 1272.
Суочен са агресивним католичким владарем, Михаило VIII Палеолог (1258-1282) је
поверовао да би споразумом о признавању врховне верске власти римског папе могао
умирити Карла Анжујског. Изгледа да је помислио да ће папа после склапања уније
наредити католичким владарима да престану да ратују са Византијом а да ће они то
послушати. Тако је Михаило VIII почео приморавати православно свештенство и
патријарха у Византији да склопе унију, то јест да се васељенски патријарх и православно
свештенство уједине са Католичком црквом тако што ће признати папину врховну верску
У латинском тексту, уместо „све Српске Земље”, стоји „totius terre Rassie”
Логос, А., Историја Срба, АТЦ, Београд, 2016., стр. 149.
Према Пахимеру, Ромеји су били обавештени да ће млађи син Милутин наследити престо у Србији. Зато су
послати са Аном да склопе брак. Убрзо посланици су посумљали да је истина да ће Милутин бити наследник
краља, а Србе оптужује да су живели у беди и као разбојнци. На крају бележи да су посланици одустали од
склапања брака.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti