РЕПУБЛИКА СРПСКА
Гимназија „Свети Сава“ Приједор
Николе Пашића 6.
Биографија Лазе Костића и њен утицај на Костићево стваралаштво
МАТУРСКИ РАД
Школска година: 2022/2023
УЧЕНИК: МЕНТОР:
ИВАНА КНЕЖЕВИЋ IV-3 МАРИНА ТУТА, ПРОФ
4
2. КЊИЖЕВНИ РАД
Као политички човјек и јавни радник Костић је вршио снажан утицај на српско
друштво свога времена. Он је један од оснивача и вођа „Уједињене омладине“, покретач и
уредник многих књижевних и политичких листова, интиман сарадник Светозара
Милетића. Он се у Аустрији борио против клерикализма и реакције, а у Србији против
бирократске стеге и династичара. Кад је зашао у године, напустио је своју ранију
борбеност и слободоумље, па је то био разлог што се и његов књижевни рад стао
потцењивати.
Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма, поред Змаја, Јакшића
и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет година стварања он је стао у
ред највећих пјесника и постао најпознатији представник српског романтизма.
Превео је уџбеник римског права „Пандекта” са немачког језика 1900. године, у то
вријеме велики дио времена је проводио у манастиру Крушедолу.
Слика 1.-
Лаза Костић
5
3. СТИХ, ПРОЗА, ПОЗОРИШТЕ
Костић се у својој поезији често дотакао универзалних тема и људских брига,
посебно односа између човјека и Бога, друштва и ближњих. Допринео је стилским и
језичким иновацијама, слободно експериментишући, често науштрб јасноће. Његово дјело
је ближе европском романтизму него било ком другом српском пјеснику његовог доба.
Костић је у бројним, непотпуним теоријским есејима неуспјешно покушао да комбинује
елементе народне народне пјесме са елементима европског романтизма. Недостатак
успијеха може се приписати напредној природи његове поезије, идејама његовог времена
и његовој ексцентричности.
Костићева драма Максим Црнојевић (1863.) представља први покушај
драматизације епске пјесме. Пера Сегединац (1875) се бави борбом Срба за своја права у
Аустро-Угарској и његова представа Гордана (1890) није добила пуно похвала.
И сâм преводилац Шекспира, Лаза Костић свјесно је уносио шекспировске
елементе адаптирајући српску историју и епику за театар, али је и поред тога стварао један
оригиналан и препознатљив стил. И пјеснички таленат, али и добро познавање антике и
ренесансе, учинили су да Костић створи трагедије чији заплети одскачу од књижевно-
историјских узора, а сама радња, што је и типично за дјела романтизма, у први план
истиче љубавни и национални занос.
Костић је био контроверзна личност; у младости га је више славило него што је
разумјело, а у старости је постао мање популаран, праву славу постигао је тек након
смрти. Данас је општеприхваћено да је Костић зачетник модерне српске поезије.
