УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋУ
Оправданост употребе ангицизама у настави код
васпитача
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор:
Студент:
Доц. др Миљан Миљковић Марија
Костић В-34/18
УВОД
Свако дело енглеских романа за децу и младе преведено на српски
језик, јесте оно дело које испуњава естетске, етичке, стилске и друге
вредности. Те могућности омогућавају да се књижевном делу приступи са
различитих аспеката и да се проучава уз помоћ неколико техника,а притом
се и приближи књижевни текст. Прилог проучавању језика „страна реч –
шта је то“ (Klajn, I. 1967; 7-24 str, Beograd) показао се корисним у погледу
дефинисања појма стране речи. Неко би могао приметити да „страно” и
„домаће” уопште нису конкретне језичке категорије, већ само субјективно
постоје у свести говорника. То је тачно, и тачно је да би осећање, када би се
могло измерити, било примарни и најпоузданији критеријум за
одређивање стране речи. Али субјективност ове поделе не значи да она не
припада домену лингвистике. У штампи свих земаља често избијају
полемике између читалаца који из пуризма или жеље за јасноћом осуђују
употребу страних речи и оних који одговарају да језик не може да опстане
без позајмица. Данас смо пажљивији при избору појмова, али многе писце
речника треба подсетити да „страна реч” никако није исто што и „реч
страног порекла”.
В. Пизани је изнео основни критеријум за разликовање зајмова:
историјски. Под тим подразумева експлицитан доказ да је реч, или предмет
или појава коју она означава, пренета из једне језичке заједнице у другу.
Панић-Кавгић (2006) – Како разумемо нове англицизме – Под појмом
англицизам се подразумева „општа реч или сродни морфем из енглеског
4
језика који се користи у српском језику, са различитим степеном
интегрисаности у његов систем“ (Прћић 2005: 59). Другим речима, реч је о
позајмљеницама или лексемама преузетим из енглеског језика и
прилагођеним српском језику. Према новијим социолингвистичким
чињеницама, енглески језик добија нове карактеристике страног језика,
једну од њих, и за нас важну, функцију допунског језика. То значи да
енглески језик у неким ситуацијама допуњује српски језик употребом
позајмљеница у одређеном тренутку. Језик књижевног дела је жива
материја, само сталне промене,како истичу значајни лингвисти, утолико је
важнији циљ истраживача који открива вредност преведених романа уз
помоћ знања изворног језика и својих мисаоних моћи да продре у живо
ткиво језика, у поглед на специфичност стваралачке слободе писаца, као и
на карактеристике епоха и књижевних праваца којима припадају. На
основу ове потребе, у тексту тезе приступићемо анализи различитих тема.
Значајна пажња у раду биће посвећена превођењу као услову културне
комуникације, као и улози институција културе у избору и преводу
енглеског романа за децу и младе на српски језик.
То су: издавачке куће, књижевни часописи, преводилачке агенције
итд. Посебно поглавље ће се бавити преводиоцима, начином на који они
преводе и превођењем као креативношћу. У том смислу, компаративна
анализа превођења дечјих романа показаће сву сложеност преводилачког
посла, с обзиром на то да у одабраним романима дечији свет симболизује
игру, машту, хумор, бригу и бол постојања, преплитање сна и стварности,
стварност и фантазија. Задатак истраживача је да испита рецепцију
преведених романа код читалачке публике у Србији и провери
прихваћеност дела која су годинама превођена и, најчешће, прилагођена
5
1. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК У РАНОМ ПРЕДШКОЛСКОМ
УЗРАСТУ
Лаици и наставници одувек су се питали када да почну да уче страни
језик и да ли је дете које је тек изашло из вртића способно да га научи.
Поготово када је реч о енглеском језику који је ушао у сваку пору друштва и
живота и постао не само неопходност већ и обавеза. Често је овај језик
обавезан и за децу тог врло раног узраста, децу од 2-3 године, која, хтели то
родитељи или не, морају да га уче по програму вртића. Многи родитељи
могућност учења енглеског језика виде као велику предност вртића који
њихово дете похађа (посебно они који похађају приватне вртиће), међутим,
има и оних који сматрају да је енглески са две године непотребна обавеза
или су од велике важности. мишљење да његово учење неће посебно
утицати на тако мало дете.
И једни и други су у праву, јер не постоји јединствено исправно
мишљење, већ само различита искуства која показују оправдане резултате
свих тих искустава. Стручњаци се слажу у једном, у овом раном узрасту
деца су као сунђери који упијају све, али не треба очекивати да ће свако
дете говорити енглески као изворни говорник само зато што похађа
престижну школу језика или стално гледа цртаће на енглеском. Овде су пре
свега битни личност детета, његови афинитети и способности, јер они
имају највећи утицај на учење, без обзира на жељу родитеља и залагање
наставника.
7
