Zdravstvena nega postoperativnih bolesnika

VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH 

STUDIJA „MILUTIN MILANKOVIĆ“

ZAVRŠNI RAD

Tema: Zdravstvena nega postoperativnih bolesnika

Predmet: Hirurgija i zdravstvena nega u hirurgiji

Mentor: prof. Dr. Lidija Milenović

Student:Danica Redžić

     Br. indeksa: C/73 2015

Studijski program: strukovna medicinska sestra- tehničar

Beograd, 2018.

SADRŽAJ

SAŽETAK..................................................................................................................................1
ABSTRACT................................................................................................................................2
1. UVOD..................................................................................................................................... 3
2. ZDRAVSTVENA NEGA POSTOPERATIVNIH BOLESNIKA NA KARDIOLOGIJI......4

2.1. Indikacije za hirurško lečenje kardioloških  oboljenja....................................................4

2.1.1. Atrijalni septalni defekt

.............................................................................................5

2.1.2. Ventrikularni septalni defekt

.....................................................................................6

2.1.3. Tetralogija Fallot

......................................................................................................6

2.1.4. Epštajnova anomalija

............................................................................................... 7

2.1.5. Aortna stenoza

.......................................................................................................... 7

2.1.6. Mitralna stenoza

.......................................................................................................7

2.1.7. Trikuspidalna stenoza

...............................................................................................8

2.1.8. Aortna insuficijencija

................................................................................................8

2.1.9. Mitralna insuficijencija

.............................................................................................9

2.1.10. Trikuspidalna insuficijencija

..................................................................................9

2.1.11. Aneurizma aorte

....................................................................................................10

2.2. Postoperativna nega bolesnika.......................................................................................10

2.2.1. Monitoring vitalnih parametara

............................................................................. 11

2.2.2. Mehanička ventilacija

.............................................................................................11

2.2.3. Oksigenoterapija

.....................................................................................................13

2.2.4. Plasiranje centralnog venskog katetera

..................................................................14

2.2.5. Plasiranje perifernog venskog katetera/kanile

.......................................................14

2.2.6. Uzorkovanje krvi za dijagnostičke procedure

.........................................................15

2.2.7. Plasiranje nazogastrične sonde

..............................................................................16

2.2.8. Traheobronhijalna aspiracija

.................................................................................17

2.2.9. Nega usne duplje

.....................................................................................................18

2.2.10. Nega i previjanje hirurških rana

...........................................................................18

1

SAŽETAK

Kardiovaskularne   bolesti   predstavljaju   vodeći   uzrok   morbiditeta   i   mortaliteta   u   svetu.   U 

Srbiji,   gotovo   svaka   druga   osoba   umire   od   kardiovaskularnih   bolesti.   Kardiovaskularne 

medicinske sestre igraju ključnu ulogu u proceni stanja kardiovaskularnog sistema, praćenju 

hemodinamskih funkcija i poboljšanju postoperativnog ishoda pacijenata. Cilj postoperativne 

nege je sprečavanje nastanka komplikacija, promovisanje zarastanja hirurškog reza i vraćanje 

pacijenta u stanje zdravlja. Postoperativna nega podrazumeva procenu, dijagnozu, planiranje, 

intervenciju i evaluaciju ishoda.

Postoperativna nega bolesnika na kardiologiji obuhvata nekoliko značajnih postupaka, među 

kojima su monitoring vitalnih parametara, mehanička ventilacija, oksigenoterapija,  plasiranje 

centralnog   i   perifernog   venskog   katetera,   te   održavanje   prohodnosti   (heparinizacija), 

uzorkovanje krvi za dijagnostičke procedure, plasiranje gastrične sonde putem kojeg se vrši 

ishrana pacijenta, nega kod traheobronhijalne aspiracije, sprečavanje nastanka dekubitusa, 

nega   usne   duplje,   nega   i   previjanje   hirurških   rana,   te   kardiopulmonalno-cerebralna 

reanimacija u slučaju srčanog zastoja.

U   Vojnomedicinskoj   akademiji   u   Beogradu   sprovedeno   je   empirijsko   istraživanje   koje 

uključuje anketno ispitivanje medicinskih sestara i tehničara, na klinici za kardiohirurgiju i na 

klinici   za   anesteziju   i   intenzivnu   terapiju,   kako   bi   se   prikupili   primarni   podaci   o   znanju 

zaposlenog medicinskog osoblja o postoperativnoj nezi pacijenata na ovim klinikama, te o 

tome da li medicinsko osoblje poštuje proceduru rada. Cilj ovog istraživanja je unapređenje 

znanja, poboljšanje zdravstvene nege, sprečavanje nastanka komplikacija, te promovisanje 

brzog oporavka pacijenta.

Ključne reči:

  kardiovaskularne bolesti, postoperativna nega, medicinske sestre i tehničari, 

kardiohirurgija, intenzivna terapija

2

ABSTRACT

Cardiovascular diseases are the leading cause of morbidity and mortality in the world. In 

Serbia, almost every other person dies of cardiovascular diseases. Cardiovascular nurses play 

a key role in assessing the condition of the cardiovascular system, monitoring haemodynamic 

functions, and improving the postoperative outcome of patients. The goal of post-operative 

care is to prevent the development of complications, promote the healing of the surgical 

incision and return the patient to the state of health. Post-operative care involves assessment, 

diagnosis, planning, intervention and evaluation of outcomes.

Postoperative care of patients on cardiology involves several important procedures, including 

monitoring   vital   parameters,   mechanical   ventilation,   oxygenogenic   therapy,   placement   of 

central   and   peripheral   venous   catheters,   heparinization,   blood   sampling   for   diagnostic 

procedures, placement of a gastric tube, care for tracheobronchial aspiration, preventing the 

formation of decubitus, care of the oral cavity, care and surgery of the surgical wounds, and 

cardiopulmonary-cerebral resuscitation in the case of a heart failure.

An empirical research was conducted at the Military Medical Academy in Belgrade, which 

included a survey of nurses and technicians, at the cardiac surgery clinic and at the clinic for 

anesthesia and intensive care, in order to collect the primary data on the knowledge of the 

employed medical staff on the postoperative care of these clinics, and on whether medical 

staff is in compliance with the procedure. The aim of this research is to improve knowledge, 

improve health care, prevent complications, and promote the rapid recovery of the patient.

Key   words:

  cardiovascular   diseases,   postoperative   care,   nurses   and   technicians,   cardiac 

surgery, intensive therapy

4

2. ZDRAVSTVENA NEGA POSTOPERATIVNIH BOLESNIKA NA 

KARDIOLOGIJI 

U ovom poglavlju će biti detaljnije obrađen teorijski deo završnog rada. Da bi se pisalo o 

postoperativnoj nezi bolesnika sa kardiološkim oboljenjima, bitno je spomenuti i indikacije za 

hirurško   lečenje   kardioloških   oboljenja,   kao   i   komplikacije   koje   se   mogu   pojaviti   u 

postoperativnom periodu bolesnika.

2.1. Indikacije za hirurško lečenje kardioloških  oboljenja 

Indikacije za hirurško lečenje kardioloških oboljenja mogu biti razni kongenitalni (urođeni) i 

stečeni srčani defekti.

Urođene srčane mane su one greške koje se javljaju u intrauterinom životu i prisutne su pri 

rođenju.

  Dijele se na one bez cijanoze (acijanotične) i one sa cijanozom (cijanotične).  

U 

acijanotične urođene defekte srca ubrajaju se: atrijski septalni defekt (ASD), ventrikularni 

septalni   defekt   (VSD),   koarktaciju   aorte,   aortnu   stenozu   i   stenozu   plućne   arterije;   dok 

cijanotične urođene srčane defekti uključuju transpoziciju velikih arterija (TGA), trikuspidnu 

stenozu, tetralogiju Fallot (TOF) i Ebsteinovu anomaliju. (Davies, J.H., Hassel, L. L., 2001).

Srčani defekti koji se razvijaju nakon rođenja zovemo stečenim srčenim defektima. Stečena 

srčana   oboljenja   uglavnom   su   ishemijske   bolesti   srca   i   bolesti   srčanih   zalistaka.   Srčane 

šupljine su međusobno razdvojene srčanim zaliscima koji se naizmenično otvaraju i zatvaraju, 

kako   bi   osigurali   jednosmeran   tok   krvi,   te   sprečili   vraćanje   krvi   unazad   tokom   srčanog 

ciklusa. Postoje četiri srčana zaliska, a to su, aortni, plućni, mitralni i trikuspidalni (vidi sliku 

1.). Aortni zalistak nalazi se   između leve komore i aorte, plućni između desne komore i 

plućnih krvnih sudova, mitralni zalistak je između leve pretkomore i leve komore, dok je 

trikuspidalni između desne pretkomore i komore. (Perović D., 1965)