Metodologija naučno istraživačkog rada

Nauka- pojam i klasifikacija
Nauka je svesna delatnost kojom se teži opisivanju i objašnjenju prirode i društva . Ovako shvaćena, nauka je izraz aktivnog odnosa čoveka prema svetu koji ga okružuje i prema samom sebi.
Nauka se, u najširem smislu, određuje kao ukupnost istinitih i sistematizovanih znanja (činjenica, kategorija, principa, zakona, teorija i sistema) o prirodi i društvu.
Nauka je koherentan i razvijen sistem objektivno proverljivih stavova, sistem istinitih znanja o određenom predmetu ispitivanja, do kojih se dolazi primenom specifičnih metoda.
Nauka je i empirijska i teorijska delatnost. Stečena znanja se repliciraju, transformišu, kombinuju i prenose iz jedne naučne oblasti u drugu ili iz jedne sfere u drugu – materijalne u duhovnu i obratno.
Nauka se od drugih vrsta saznanja razlikuje svojim predmetom i metodom. Predmet nauke je svet shvaćen kao ukupnost svega što postoji i što se pojavljuje kao priroda, ljudsko društvo i ljudsko mišljenje. Predmet nauke je da utvrdi pravilnosti iIi zakonitosti u nizu pojava koje se dešavaju u pnirodi i društvu. Metod nauke odlikuje se primenom istraživačkih postupaka, koji osiguravaju objektivnu istinitost dobivenih rezultata. Pod objektivnom istinom podrazumeva se saznanje koje odgovara stvarnosti!
Naučna saznanja sastoje se u opisivanju pojava i činjenica, vezama i njihovom karakteru, koje postoje između sastavnih delova pojave i između pojava.

Osnovne karakteristike naučnih saznanja:

• Objektivnost – naučna saznanja mogu biti provereni naučnim metodama
• Opštost – utvrđuju se opšta svojstava, veze i odnosi iskustvenih pojava
• Sistematičnost – nepostojanje protivurečnih veza između različitih naučnih stavova,
• Preciznost – precizno izražavanje iskustvenog saznanja na osnovu adekvatnih i osetljivih mernih instrumenata, izgrađene klasifikacije pojava i pomoću usavršenog naučnog jezika
• Razvojnost – njegova nezavršenost i otvorenost

Pojmovni aparat nauke
Nauka na osnovu teorijsko empirijskih istraživanja zasniva svoje mišljenje, odnosno na činjenicama stvarnosti. Činjenice su su čulni doživljaji o predmetu istraživanja pomoću kojih objektivno odredjujemo procese, dogadjaje osobine, odnose i dr.
Definicija je postupak kojim se odredjuje, odnosno utvrdjuje sadržaj nekog pojma , ne sme da bude preobimna , ne sme kretati u krug, ne sme biti negativna .
Aksiomi su pojmovni stavovi izvornog karaktera, njima nije poptreban nikakav dokaz-njihova istinitost je neposredno očigledna.
Postulati su pojmovni sudovi koji se uzimaju kao sadržajno i logički istiniti, njihova istinitost se ne dokazuje. Za razliku od aksioma on ne mora da bude očigledan, već je rezultat uverenja, dedukcije ili vrednosti.
Teorija predstavlja debatu o prirodi pojava koje se zasnivaju na utvrdjenim zakonitostima . Naučna teorija je skup sistematskih, povezanih, iskustvenih stavova, najčešće zakona, koji objašnjavaju suštinu pojave i odnose se na celinu ili deo predmetne stvarnosti .