Mobing

Uvod

Mobing je neprepoznatljiva pojava u Srbiji. O tome se ne priča mnogo, jer se žrtve mobinga ne oglašavaju povodom zlostavljanja na radu, i to iz razloga jer ne žele da izgube posao. Veliki je broj slučajeva koji nisu prijavljeni, mada žrtve pokušavaju same da se izbore sa tim.
Mobing je široko rasprostranjena pojava koja se dešava svuda u svetu, a najčešće je proučavana na radnom mestu. Često se kaže da nam je tim sa posla druga porodica, zbog toga moramo pripaziti šta se dešava oko nas, jer je možda neko nama blizak žrtva mobinga.
Dešava se naravno da se neko razlikuje više od drugih, i to može u mnogome da mu bude jedna loša karakteristika. Osobe koje se i malo razlikuju od drugih često su na meti mobera, jer se više sukobljavaju od drugih. To vodi do mnogo konflikata, ne samo u preduzeću, nego i u životu van preduzeća.
U svakom slučaju, najbitnije je pronaći kompromisno rešenje, toleranciju u medjuljudskim odnosima jer sukob se javlja kada nečije ponašanje ne moze da se toleriše. Sve do tada dvoje ili više ljudi može da funkcionise.
U preduzećima se javljaju horizontalni i vertikalni konflikti, a nosioci sukoba mogu biti pojedinci, ali i grupe. U preduzećima se često javlja zlostavljanje, maltretiranje ili ponižavanje, takve pojave se dešavaju oduvek, ali o njima se do sada nije pričalo.
Pošto je mobing postao svakodnevna pojava, dobio je definiciju i postao je najpopularnija tema mnogih istraživanja, predavanja, televizijskih emisija. Kao pojava, ima vrste, posledice i može se smatrati “bolešću” jedne organizacije.
Mobing počinje bezazlenim aktivnostima. Javlja se u pet faza. Može se sprečiti prevencijom, zaustaviti na pocetku, ali ako se ne zaustavi snose se posledice, a posledice su najgore po zrtvu mobinga, jer mobing utiče na žrtvino psihofizičko zdravlje.
Posledice mobinga vidljive su u vidu stresa (47%), čestim odsustvovanjem sa posla u prethodnih 12 meseci (34%). Mobing često prati i teška finansijska situacija žrtve, a u prisustvu mobinga, traženje novog posla je otežano zbog psihofizičkog stanja žrtve.
Žrtva mobinga treba što pre da se obrati za pomoc, u koliko se utvrdi da je zaista žrtva mobinga, mober dobija opomenu, udaljava se sa radnog mesta 30 dana bez nadoknade, premešta na drugo radno mesto. A ukoliko se slučaj ponovi u toku 6 meseci, mober dobija otkaz. “U studiji sprovedenoj 1999. u Engleskoj, na 1.100 zaposlenih dobijeni su sledeći podaci:

• 421 (38%) zaposlenih navelo je jednu ili više vrsta šikaniranja (mobinga) u prethodnoj godini.
• 460 (42%) bili su svedoci maltretiranja drugih.
• Najveći broj mobinga, najverovatnije je došao od strane menadžera.
• Osoblje koje su doživelo mobing (šikaniranje) ispoljilo je; značajno niži nivo zadovoljstva poslom (10,5%), viši nivo nezadovoljstva poslom nakon izazvanog stresa (22,5%), depresiju (8%), anksioznost (30%), a nameru da napusti posao (8,5%).
• Podrška na poslu može biti u stanju da zaštiti ljude od nekih štetnih efekata maltretiranja, pokazalo je ovo istraživanje.”

POJAM MOBINGA

Mobing se kao pojam prvi put poavio kod Leymana, on je prvi opisao mobing kao specifično ponašanje na radnom mestu. On je izraz “mobing” preuzeo iz etologije Conard-a Lorenz-a. Conard je mobing prikazao na jednom primeru ponašanja životinja. Naime, životinje odaberu jednog svog člana, i označe ga kao nepoželjnog i počinju da ga proganjaju. To proganjanje se ne zaustavlja dok žrtvu ne isteraju iz čopora. U životinjskom svetu, isterivanje iz čopora najčešće predstavlja smrtnu kaznu.
Sama reč mobing potiče od engleskih reči “mob”, što na srpskom jeziku znači rulja ili agresivna grupa, i “mobbish”, vulgarno, grubo, prostački. A u svetskoj literaturi osim termina “mobing”, možemo sresti i termine “work abuse”, “employee abuse” i “bullying”. Termin “bullying” zastupljen je u zemljama engleskog govornog područja, osim u SAD gde se ova pojava odredjuje terminom “employee abuse” ili “work abuse”. U Švedskoj, Italijanskoj i Nemackoj literaturi koristi se termin “mobing”.
Kako god ovu pojavu nazivali, sve se svodi na isto, mobing znači psihičko matletiranje, psihičko zlostavljanje, moralno ponižavanje na poslu. Spletkarenja manjeg obima i uobičajeni tračevi se ne smatraju mobingom, jer se mobing odivija u etapama i isplanirano. Prvo prepoznavanje ove pojave zabeleženo je 1976. godine, kada je Caroll Brodsky američki psihijatar prijavila nekoliko slučajeva psihičkog zlostavljanja na radnom mestu i svrstala ih u kategoriju profesionalnih bolesti. Mobing ima najveću sličnost sa ratnim strategijama koje se koriste u različitim načinima psiho terora.
Heinz Leymann, nemački psiholog, prvi je upotrebio naziv “mobing” za devijatna ponašanja na radnom mestu. On je definisao mobing, ukazao na njegove posledice i osnovao je kliniku za pomoć žrtvama mobinga. Do svoje smrti 1999. godine napisao je nekoliko knjiga i veliki broj članaka na ovu temu. Prvu zvaničnu definiciju mobinga dao je upravo Heinz Leymann 1984. godine.
Po njegovom shvatanju “mobing ili psihološki teror na radnom mestu odnosi se na neprijateljski i neeticnu komunikaciju koja je usmerena od strane jednog ili vise pojedinaca prema, uglavnom, jednom pojedincu, koji je zbog mobinga gurnut u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti je da se odbrani, i zadržava se u toj poziciji pomoću stalnih aktivnosti. Te aktivnosti se odvijaju sa visokom učestalošću i u dužem vremenskom razdoblju. Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja to matletiranje dovodi do značajne mentalne, psihomatske i socijalne patnje”.
Po shvatanju Andreje Kostić – Martić, najpotpunija definicija je navedena u francuskom Zakonu socijalne modernizacije iz 2002. godine:
“Mobing je psihičko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koja mogu prouzrokovati napad i naneti štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, narusiti fizicko i mentalno zdravlje ili kompromitovati žrtvinu profesionalnu budućnost”.
Kao specifičan oblik ponašanja na radnom mestu, mobing predstavlja široko rasprostranjenu pojavu čije se posledice odražavaju na radnu sredinu, socijalno okruženje i na pojedinca koji je žrtva agresije. Mobing se javlja kao veština komuniciranja menadzmenta i nesposobnosti da se na kvalitetan način odgovori zahtevima rukovodjenja