Motivacija zaposlenih

UVODNI DEO
Društvena uloga, status i odnos prema radu doživeli su značajne promene tokom ljudske istorije. Veoma je teško utvrditi u kojoj meri i koliko puta se promenila uloga rada u ljudskom životu, njihovoj kulturi sistemu vrednosti itd i kako će se menjati u budućnosti. Pripadnici različitih kultura imaju različite odnose prema radu pa smo tako na primer u antičkoj prošlosti imali podelu rada po kojoj su robovi trebali da se bave poljoprivredom, a stranci ( koje su Grci zvali „varvari”) trgovinom i privredom, te je ideologija rada imala svrhu da regrutuje ljude i i natera ih da proizvode dok oni nisu imali izbora i nisu mogli izbeći svoju sudbinu. Drugi primer je srednjovekovna civilizacija gde je sistem počivao na poslušnosti kmetova i poštovanju običaja a produktivnost nije podsticana zbog odsustva tržišta jer su viškovi proizvodnih dobara bili beskorisni. Tokom razvoja kapitalizma i industrijalizacije rad se smatra „svetom dužnošću” i više ne predstavlja nuždu nego vrlinu po misljenju protestantske etike. U dvadesetom veku nacistički režim je ukinuo pravo na štrajk, sindikalno udruživanje, obeshrabrio je rad žena koje su trebale biti majke a ne radnice. Posle Drugog svetskog rata usledio je period velikog privrednog razvoja. Poboljšan je položaj srednje klase i nastupilo je doba masovne proizvodnje. Vladala je gotovo puna zaposlenost, poboljšavali su se uslovi rada a i života ( zdravlje , stanovanje ,obrazovanje) . Ipak ta modernizacija se odnosila na tehnološki sektor dok su industrije poput automobilske, metalurške itd ostale skoro pa iste od Prvog svetskog rata pa sve do sedamdesetih. Danas jedni rad smatraju smislom života a drugi pukim sredstvom opstanka. Danas za razliku od protestantske radne etike motivacija za rad ne proističe iz potreba služenja Bogu već iz potrebe za potrošnjom i obezbeđivanjem što boljeg životnog standarda.
Smatra se da se pojam motivacije za rad pojavio prvi put tridesetih godina prošlog veka u SAD-u i da je prevashodno služio za razumevanje potrošača ali se brzo proširio na oblast menadžmenta tj na radno ponašanje zaposlenih. Pre toga motivacijom se objašnjavalo neko ponašanje ili postupak i preko nje su se izlagali motivi neke odluke. Međutim ljudi su oduvek bili zainteresovani za to šta pokreće ljude da se u određenim situacijama ponašaju na određen način. Motivacija postaje prvi put predmet proučavanja u radovima psiholaga Tolmana i Levina koje je zanimalo ponašanje pojedinaca u različitim društvenim grupama poput škola, crkvi a vremenom i njihovo ponašanje u fabrikama. Potrebno je bilo naći odgovor na pitanje kako povećati efikasnost radnika i ispostavilo se da je motivacija faktor koji direktno utiče na pojedinačna dostignuća radnika. Akumulacijom brojnih istraživanja i radova vremenom se došlo i do prvih teorija motivacije. Motivacija je jedna od ključnih funkcija menadžmenta, jer su se menadžeri prvi i interesovali za motivaciju radi poboljšanja performansi njihovih organizacija.Motivacija predstavlja jednu od aktivnosti menadžmenta ljudskih resursa, što se može videti i sa slike: