OZNA i UDBA

UVOD

Temelje srpske bezbednosti postavio je još knjaz Miloš Obrenović putem Popečiteljstva vnutrenih dela i Popečiteljstva vojenih dela, koja su vodili Dimitrije Davidović i Mileta Radojković. Oni su predstavljali „vrhovne čuvare javnog bezbjedija i poretka….“.
Međutim za vreme države Srba pod Nemanjićima, policijskim poslovima su se bavili vlastelini, župani i sami knezovi i vojvode. Značajni pisani izvori iz istorije Srba koji se odnose na obaveštajno – bezbednosne aktinosti datiraju iz perioda vladavine cara Dušana.
U vreme Karađorđa i Obrenovića knezovi i vojvode su čuvali vlast, dok su Turci stolovali u Beogradu, čak i kada je posle Prvog srpskog ustanka formiran Praviteljsvujušći sovjet. Prvi zvanični dokument iz vremena Karađođa značajan za razvoj obaveštajno – bezbednosnih aktivnosti je „Načertanije“ doneto marta 1810 godine. Prvim članom ovog dokumenta se razdvajaju poslovi policije i vojske i uspostavlja funkcija „načelnika policije“ odgovornog Popečiteljstvu, a nadređenog „liktorima“ – pomoćnicima za unutrašnju, spoljašnju i poverljivu službu. Karađorđe je doneo i zakon o špijunima. Većina istoričara ne spori da je Vujica Vuličević bio najpoznatiji ustanički špijun, ali su još u dilemi da li je on radio za Karađorđa ili za Miloša ili za obojcu.
Knez Miloš Obrenović je u periodu svoje prve vladavine (1815 – 1839) posvetio veliku pažnju organizaciji obaveštajno – bezbednosnim aktivnostima, s obzirom na prilike koje su tada vladale i načina na koji je došao na vlast.
Za vreme vlasti Obrenovića, najpoznatiji srpski obaveštajac i profesinalni obavštajac bio je Sima Nešić prevodilaca kod Turaka. On je pogunuo na Čukur česmi 1862. Godine od zalutalog metka dok je razdvajao zavađene Turke i Srbe. Jedna beogradska ulica i danas nosi njegovo ime.
1830. Godine knez Miloš donosi Uredbu o ustanovljenju „Tajne policije za političke poslove“ u okviru beogradske policije, i predstavlja prvi zakonski akt o pokušaju stvaranja civilnih obaveštajno – bezbednosnih organa u Srbiji. Značajna je i 1862. Godina kada je osnovana Centralna državna uprava, u okviru koje je formirano sedam ministarstava, između ostalih i Ministarstvo unutrašnjih poslova.