Odlomak

Klase i elite

Danas više nije sporna univerzalnost podele društva na grupe koje su raspoređene u hijerarhiji bogatstva, obrazovanja i moći. Teoretičari društva su razvili dva globalna pristupa slična po naglašavanju podele na one koji raspolažu odnosno ne raspolažu pomenutim resursima, kao jedne od najvažnijih činjenica društvene strukture. Međutim, ta dva pristupa govore o ovoj podeli na različite načine: koncepti ”vladajuće elite” suprotstavljaju organizovanu vladajuću manjinu koja poseduje društvenu moć neorganizovanoj većini (masama) distanciranim od pozicija moći, dok koncepti ”vladajuće klase” suprotstavljaju ekonomski dominantnu klasu (klasu koja poseduje sredstva za proizvodnju) podređenim nevlasničkim klasama svesnim svog društvenog položaja koje mogu biti organizovane ili stvarati organizacije. Iz ovih različitih koncepcija proizilaze i razlike u načinu na koji se zamišljaju odnosi između vladajućih i onih kojima se vlada. T. B. Botomor naglašava da se koncepcije vladajuće klase i elite upotrebljavaju u opisu i objašnjenju političkih događaja te da se vrednost tih koncepcija mora prosuđivati prema stepenu u kome ove omogućavaju razumne odgovore na važna pitanja o političkim sistemima. A tih pitanja zaista ima mnogo: ”Da li oni koji vladaju društvom konstituišu društvenu grupu koja je jedna jedinstvena ili je možda podeljena, otvorena ili zatvorena grupa? Kako se njeni članovi biraju? Šta je osnova njihove moći? Je li njihova moć neograničena ili je ograničena snagom drugih grupa u društvu?‚ Postoje li u ovom pogledu značajne razlike između društava i ako postoje kako ih objasniti? ”.
Različiti koncepti strukture društva polaze od različitog isticanja uloge pojedinih društvenih činilaca kao glavnog uzroka socijalne diferencijacije u savremenom društvu. Bez obzira da li se polazi od toga da u ovom doprinosi sve intenzivniji razvoj podele rada, proces dekompozicije privatne svojine u kapitalizmu ili porast uloge profesionalne podele rada povezan sa porastom značaja društvene i posebno političke moći u socijalističkom društvu, u svim tim slučajevima evidentna je sve naglašenija kompleksnost odnosa unutar klasne strukture društva.
U studijama društvene strukture figurira veći broj društvenih grupa u korenu čije diferencijacije se nalazi posedovanje/neposedovanje svojine sredstava za proizvodnju, mesto u podeli rada, neravnomerna distribucija društvene moći, obrazovanja, društvenog ugleda, materijalnog bogatstva i u tom pogledu istaknuto mesto zauzimaju: klase, kaste, staleži, statusne grupe i elite. U ovom radu najviše pažnje ću posvetiti klasama i elitama.

 

 

 

 

Klase

Sistem klasa se u mnogo aspekata razlikuje od kaste ili staleža. U tom smislu treba istaći sledeće četiri razlike:

1. Nasuprot drugim tipovima slojeva, klase nisu uspostavljene pravnim ili religioznim odredbama; pripadništvo klasi ne zasniva se na nasleđenoj poziciji – ni prema zakonu, ni prema običaju.
Klasni sistemi su tipično elastičniji od ostalih tipova stratifikacije, a granice klasa nikad nisu jasno određene. Još jedna bitna karakteristika je da nema formalnih ograničenja u pogledu mešovitih brakova.
2. Klasa u kojoj se neko nalazi se, bar jednim delom, dostiže a ne, jednostavno ”daje” pri rođenju, što je tipično za ostale sisteme. Socijalna mobilnost, odnosno kretanje naviše i naniže u klasnoj strukturi, je mnogo češća nego u drugim tipovima.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sociologija

Komentari

Click to access the login or register cheese