Odlomak

Poremećaji ponašanja kod dece osnovnoškolskog uzrasta
Rezime: Veliki broj dece ispoljava različite oblike poremećaja ponašanja što predstavlja značajan problem savremenog društva. Sve češće su to deca mlađeg uzrasta što je još više zabrinjavajuće. Savremeno društvo otežava socijalizaciju ionako već neformirane ličnosti mladog čoveka.
Svako neprepoznavanje problema od strane kako roditelja, dece, nastavnika, nesagledavanje i blagovremeno nerešavanje problema, vodi u pogrešnom smeru, vodi u delikvenciju, problem ,koji je sve prisutniji među mlađom populacijom. Zato je najvažniji praktični značaj problema, rano prepoznavanje i balagovremeno reagovanje u cilju prevencije.
Ključne reči: škola, nastavnik, učenik, poremećaj ponašanja, prevencija

 

 

 

 

 

Uvod
Proučavanja različitih oblika poremećaja ponašanja dece osnovnoškolskog uzrasta, pad uspeha, bežanje sa časova, tuče, slab uspeh, problematično ponašanje u školi, ometanje nastave, sitne krađe i sl., čini se kao istražena tema mnogih naših i stranih istraživanja, ali to pitanje je sve aktuelnije. Rezultati istraživanja pokazuju da sve veći broj mladih ispoljava teže oblike poremećaja ponašanja što predstavlja značajan problem savremenog društva. Zabrinjavajuća je i pojava da poremećaji ponašanja sve češće zahvataju mlađu decu i samim tim prete njihovom prerastanju u delikventno ponašanje.
Opić i Jurčević-Lozančić (2008) vide obrazovne ustanove kao mogućnost pružanja ranog odstupanja u tipičnom razvoju, predviđanja poremećaja u ponašanju. Zbog toga ove ustanove mogu da sprovode primarno preventivne i rane interventne programe. Važno je da ove ustanove deluju što je pre moguće, jer svako odgađanje rešavanja problema dovodi do daljeg razvoja poremećaja u ponašanju. Zbog toga ovi autori predlažu pedagošku prevenciju u suzbijanju poremećaja u ponašanju.
Ne postoji redovna škola, a verovatno ni odeljenje u kom nema bar jedno dete sa nekom vrstom ili stepenom poremećaja u ponašanju. Veoma je važno da nastavnik pronađe način da se približi takvom detetu, da ga pokrene i ohrabri ga za sticanje novih znanja. Svaki nastavnik se veoma trudi da što više pomogne ovakom detetu, ali ako nije obučen i obavešten kako treba raditi rezultati će izostati. Pošto se već u redovnim razredima nalaze deca sa poremećajima u ponašanju neophodno je da se svi nastavnici upoznaju sa elementarnim podacima u vezi sa ovakvom decom. Moraju znati mogućnosti ovakvih učenika u savladavanju gradiva u redovnoj školi. Što više saznamo o poremećajima u ponašanju koji se javljaju kod dece biće lakše i nama i njima da zajedno savladamo poteškoće koje prate ovaj poremećaj.

 

 

 

 
Pojmovno određenje poremećaja ponašanja

Za smetnje vezane za poremećaje u ponašanju, odnosno za ovu vrstu poremećaja često se u literaturi, ali i u običnoj komunikaciji, usled nepostojanja koncezusa o definisanju i klasifikovanju ovog vida poremećaja, koriste različiti termini poput neprilagođenost, poremećaj u ponašanju, vaspitna zapuštenost, loše društveno ponašanje, asocijalno ponašanje, disocijalna ličnost… Često se za istu vrstu problema koriste različiti termini, kao što se i za različitu vrstu poremećaja koriste isti termini.
Iako se čini da je pojam „poremećaj ponašanja“ sasvim jasan, mnoge rasprave pokazuju da postoje različita shvatanja ovog pojma. Pre svega, različite profesije ne prilaze ovom problemu na isti način – drugačije na ovaj pojam gledaju psiholozi, sociolozi, psihijatri, pedagozi…, a i same definicije ovog pojma zavise i od teorijskog, lingvističkog, kulturološkog, ideološkog itd. okvira.
Problem u definisanju ovog pojma ogleda se i u razgraničavanju da li je u pitanju poremećaj ponašanja – što predstavlja šire određenje ili se pak radi o poremećaju u društvenom ponašanju. Savremena nauka jasno ukazuje da ne moraju svi poremećaji ponašanja da budu ispoljeni i kroz poremećaje u društvenom ponašanju, što znači da poremećaju ponašanja mogu, ali i ne moraju biti uvod u poremećaje u društvenom ponašanju.
Pod poremećajima u ponašanju često su spominju i sledeći termini, usko povezani jedan sa drugim: sklonost laganju, prkos, neposlušnost, provokativno ponašanje , otpor prema autoritetu, preterani nivo grubosti, namerno uznemiravanje drugih osoba…
Kao što postoji mnoštvo termina kojima se definiše ova vrsta poremećaja, tako postoji i veliki broj klasifikacija zasnovanih na različitim kriterijumima.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Obrazovanje

Više u Psihologija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese