Pravo osiguranja

MESTO, ZNACAJ I DEFINISANJE OSIGURANJA
Sa pojavom robo-novcanih odnosa i klasnog drustva otpocinje se sa obavljanjem delatnosti osiguranja, koje je u  svom drugom  razvojnom putu imalo mnoge  promene, ali   je u  sustini  ostalo ista osnovna  funkcija osiguranja, zastite  imovine  i lica. Osnovne   funkcije  osiguranja   su univerzalne  i  kao  takve  od izuzetnog znacaja   za   svako   drustvo, bez   obzira   na   drustveno – politicki   sistem. Jedna   od   osnovnih   karakteristika savremenog osiguranja je stalno sirenje obuhvata rizika. Rizici i stete zbog kojih se osiguranici tradicionalno osiguravaju, stalno se povecavaju, sto dovodi  do prosirivanja osiguranja, kako u pogledu nastajanja novih vrsta osiguranja , tako i prosirivanja postojecih vrsta osiguranja.
U Srbiji je osiguranje u okviru svog razvoja imalo velike promene koje su se kretale od predratnog kapitalistickog i nedovoljno razvijenog, posleratnog administrativno-centralistickog   samoupravnog   sistema   do   sadasnje   trzisnog   koncepta osiguranja. Donosenjem Zakona  o osiguranju iz 2004  stvorene   su  realne  osnove  za  vrsenje  promena  u sistemu  osiguranja  u  funkciji  uspostavljanja   celovitih  trzisnih odnosa.
Osiguranje   je  pravno-ekonomska kategorija  jer  je svrha osiguranja da objedinjavanjem sredstva osiguranja u okviru odgovarajuceg oblika organizovanja, obezbedi naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu u slucaju nastupanja osigurang slucaja, sto u krajnjem slucaju ima za cilj obnovu unistenih ekonomskih dobara ili  obezbedjivanje isplate odredjene svote u slucaju nastupanja osiguranog slucaja kada je u pitanju osiguranje lica. Sa druge strane, osiguranje je i  pravni  institut. Da  bi   se   realizovale   ekonomske   funkcije  osiguranja, neophodno  je   zakljuciti  ugovor  o osiguranju u kojem se ugovarac osiguranja obavezuje da, plati odredjeni iznos osigurivacu a osiguravac se obavezuje da, ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj, ispleti osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu, odnosno     ugovorenu   svotu  ili   ucini   nesto   drugo, a   sto   pro izilazi  iz   Zakona   o   obligacionim odnosima.
Da   bi   se   obavljala   delatnost   osiguranja   potrebno   je   da   postoje   odgovarajuci   pravn i oblici organizovanja drustva za osiguranje. Oblici   organizovanja   drustava   za   osiguranje   su   razliciti  izmedju pojedinih sistema osiguranja u svetu ali su razliciti i kada se upored i sadasnji pravni polozaj tih drustava u Srbiji   sa  pravnim polozajem organizacija koje  su u  ranijim periodima  osiguranja  postojali. U  teoriji   se uocava razlika da treba razlikovati pojam osiguranja od pojma ugovora o osiguranju, s obzirom da je pevi znatno   siri   od  drugog. Konstatuje   se  da   se   ne  moze   pomocu  pojma  ugovora   o  osiguranju  dati  pojam celokupne  delatnosti. Delatnost  osiguranja  imovine  i   lica   jesu  poslovi  osiguranja, poslovi   saosiguranja  i poslovi   reosiguranja. Pravo osiguranja cine  sve pravne norme  koje  se odnose na osiguranje. Ove norme mogu biti one koje regulisu pravni polozaj drustva za osiguranje, ukljucujuci i nadzori kontrolu, i one norme koje regulisu obligaciono-pravne odnose koji se osiguranjem zasnivaju.