Celokupna istorija ljudske vrste je hronologija izloženosti nesrećama i njen napor kao ljudske
vrste da se suoči sa tim rizicima. Mada bi moglo biti preterivanje tvrditi da je prva profesija
bila upravljanje rizikom, ipak se može raci da od samog početka njihovog postojanja, ljudi su
se suoćavali sa problemom preživljavanja, ne samo kao individue, vec i kao vrsta. Prva
inicijalna ljudska briga bila je potraga za sigurnošću i izbegavanje rizika koji je pretio
njihovoj egzistenciji.Naše postojanje je dokaz uspeha naših predaka u upravljanju rizikom.

1.2 POJAM RIZIKA

Sama reč rizik proizilazi iz italijanske reči riscare što znači usuditi se. Rizik karakterišu akcije
koje smo spremni preduzeti, a zavisi od toga koliku slobodu imamo u izboru alternativa.
Takodje, rizik možemo karakterisati i kao kalkulisana prognoza moguće štete odnosno u
negativnom slučaju gubitka ili opasnosti. Biti pod rizikom znači biti subjekt štete nakog
procesa ili aktivnosti. Stepen rizika je funkcija verovatnoće i opasnoti od štete. S obzirom na
brojnost načina na koje se ljudima može naškoditi, većina je celo vreme pod odredjenim
stpenom rizika. Osim ljudima, pojam rizika može značiti i mogućnost da i naškodi imovini,
životinjama, prirodnom okruženju itd.

Istorija rizika počinje jos medju grčkim filozofima i arapskim matematičarima i povlače se
kroz celu ljudsku istoriju medju trgovcima, naučnicima, intelektualcima i svim onim koji se
nadaju otkriću novih metoda i načina predvidjanja budućnosti. Prvo pravo proučavanja rizika
počinje u doba renesanse.

Metode kojima se danas koristimo u upravljanju rizicima i analizi izbora medju različitim
načinima nekog dogadjaja (od teorije igara do teorije haosa) razvile su se krajem
sedamnaestog i početkom osamnaestog veka.

Kako bi bolje razmeli projam rizika, potrebno je definisati pojmove vezane uz rizike kao što
su sigurnost, nesigurnost, opasnost i dr. Za sigurnost kažemo da je rezultate koje će za sobom
povući donošenje neke odluke. Kako se ta sigurnost u ishod dogadjaja smanjuje, govorimo o
povećanju rizika.S druge strane sigurnosti, kao potpuna suprotnost, nalazi se nesigurnost.
Razliku izmedju nesigurnosti i rizika definisao je jos 1921.god Frenk King u svojoj knjizi
„Risk, Uncertainty and Profit“. Za njega je razila izmedju nesigurnosti i rizika sledeča:

Ako ne

znaš sa sigurnošću šta će se dogoditi, ali si upoznat sa verovatnoćom, to je rizik. Ako ne znas
ni verovatnoću, to je nesigurnost.

„Risk, Uncertainty and Profit“ Frenk King, 1921

Iako se rizik često izjednačava sa opasnosti ta dva pojma je potrebno vrlo jasno razdvojiti.
Opasnost (nem.„Gefahr“, engl. „Hazard“) je opsa pretnja osobama ili imovini neke
organizacije i kao takva je deo rizika.

Prema tome, rizik se definiše kao kalkulisana prognoza

nastajanja negativnih dogadjaja (opasnosti) koje uzrokuju štete tj.Gubitke, odnosno
kalkulisanih prognoza nastajanja pozitivnih dogadjaja (prilika/sansi) koje nam donose koristi
tj.Gubitke.

Ukoliko povežemo prethodno navedene pojmove sa rizikom, zaključno možemo reći da se
kod rizika radi o jednom obliku kontinuiteta sa potpunim znanjem (koje dovodi do izvesnosti)
na jednoj strani i potpunim neznanjem (neizvesnosti) na drugoj strani. Zapravo su izvesnost i
neizvesnost krajnje tačke tog kontinuiteta kojima se konstantno traži ali se nikad ne dostižu
jer ne postoji potpuna izvesnost kao ni potpuna neizvesnost.

Još jedna definicja kaže da je rizik stanje u kojem postoji mogućnost negativnog odstupanja
od   poželjnog   ishoda   koji   očekujemo   ili   kojem   se   nadamo.   Dakle,   riziku   najširem   smislu
predstavlja odredjenu opasnost, neizvesnost, gubitak, odnosno budući neizvestan dogadjaj
koji može imati neželjene posledice. U tom smislu, Kelmer je rizik definisao na sledeći način:
Rizik je neizvesnošću izazvana mogućnost neostvarenja cilja u realizaciji izabrane varijante
odluke.   Smatra   se   da   je   neizvernost   situacija   u   kojoj   potrpuno   ili   delimično   nedostaje
informacija   o   mogućim   stanjima   objekta   i   okruženja.   Za   razliku   od   neizvesnoti,   rizik
predstavlja stepen uverenosti ili neuverenosti subjekta u sigurnost realizacije svog cilja. Rizik
je šansa, verovatnoća, neželjene štete, odstupanja od cilja, gubitka, povezana s konkretnim
poduhvatom (odlukom).

Mi definišemo rizik kao uslov, stanje stvarnog sveta u kojem postoji izloženost opasnost,
tj.nesrećnim okolnostima. Tačnije, rizik je stanje u kome postoji mogućnost opasnog
odstupanja zbog opasnosti od željenog ishoda koji je očekivan ili poželjan. Zapažamo prvo da
je u definiciji rizika zastupljeno stanje realnog sveta, to je kombinacija okolnosti, postoji
mogućnost gubitka. Zapažamo takodje da nema zahteva da mogućnost bude merljiva, već da
samo mora postojati. Mi možemo biti u mogućnosti i ne moramo da izmerimo stepen rizika.
Neželjeni ishod je opasan kao odstupanje zbog opasnosti od želnog ishoda koji je očekivan,
tj.priželjkivan.

Upućivanje na željeni ishod koji je ili očekivan ili poželjan zanemaruje i individualnu i
ukupnu izloženost riziku. Individua priželjkuje da se nesrećne okolnosti neće desiti, i to je
mogućnost da ovo očekivanje neće biti ispunjeno koja čini rizik.

Pojam koji se uz neizvesnost često vezuje za rizike je i verovatnoća.Ukratko rečeno,
verovatnoća predstavlja mogućnost nastupanja odredjenog dogadjaja.Kompleksnost

http://novabezbednost.com

„Menadžment rizika“, Mr.Saša Sarić, Leskovac 2004, str.68