Proces montaze

PROCES MONTAŽE

Proces montaže jeste odvijanje delatnosti potrebnih za sklapanje proizvoda, prema određenim zakonitostima (tehničko-tehnološkim, ekon- omskim, sociološkim, ekološkim…).
Montažni je proces uzastopnih i/ili usporedno povezanih delatnosti
– operacija, koje izvode ljudi i/ili automati, sa svrhom ostvarenja tvorevine unapred definirane strukture.

Temeljni činitelji za definisanje procesa montaže jesu:
• geometrijska i fizikalna svojstva ugradbenih elemenata,
• struktura proizvoda, i
• redosled sklapanja.

Montažni se proces sastoji od tri komponente:
• montažnih operacija,
• toka, i
• strukture.
Operacije se montaže razvrstavaju na:
• spajanja,
• rukovanja,
• kontrole,
• podešavanja (ugađanja),
• posebne operacije.

Tok definiše sled izvođenja montažnih operacija.

Struktura procesa određena je strukturom proizvoda, a iskazuje se mogućnošću podele procesa, tako da se delovi procesa mogu izvoditi ne- zavisno jedan od drugoga i vremenski usporedno. Stoga se neki celokupni montažni proces može raščlaniti na predmontaže i završnu montažu.

OPERACIJE MONTAŽE

MONTAŽA = SPAJANJE + RUKOVANJE + KONTROLA + PODEŠAVANJE + POSEBNE OPERACIJE

SPAJANJE je postupak kojim se ugradbeni elementi dovode u međusobni odnos i osiguravaju od rastavljanja. Odnos – spoj, ostvaruje se preko ploha spa- janja.
Spojevi se postižu:

•  silom (naprimjer stezni spoj),
•  oblikom (spajanje zakovicama, uskočnicima…),
•  materijalom (zavarivanje, lemljenje, lijepljenje), ili
•  njihovom kombinacijom.

Svaki spoj definisan je sa dva odnosa: geometrijskim i energetskim. Geo- metrijski odnos definira prostorni raspored ugradbenih elemenata, a energetski odnos određuje opterećenje pod kojim je osigurana funkcija spoja. Važna znača- jka za opisivanje postupka spajanja jeste gibanje pri spajanju. Gibanje se ost- varuje primenom sile ili momenta, ljudskom rukom ili alatom. Gibanju pri spajanju prethodi postupak rukovanja, kojim se ugradbeni elementi dovode u položaj za spajanje. Rukovanje završava, a spajanje otpočinje u trenutku kada ugradbeni element izgubi najmanje jedan stepen slobode gibanja. Nakon uspostave dodira između ugradbenih elemenata, gibanje je određeno oblikom i geometrijskim ra- sporedom ploha spajanja ugradbenih elemenata.
Zajednička površina svojim oblikom sprečava relativno gibanje između ugradbenih elemenata. Stepen određenosti spojnog gibanja zavisi o tome u ko- liko je smerova onemogućeno relativno gibanje između ugradbenih elemenata. Prema svojstvima, spojevi se dele na: – neposredne i posredne; – rastavljive, ner- astavljive i uvetno rastavljive; – pokretne i nepokretne. Za razliku od neposrednih spojeva, posredni spojevi poseduju pomoćne spojne elemente. Nerastavljivi spo- jevi daju se rastaviti samo uz oštećenja ugradbenih elemenata. Rastavljivi spojevi daju se rastaviti bez oštećivanja. Uvetno rastavljive spojeve moguće je rastaviti bez oštećenja samo nekoliko puta. Pokretni spojevi dozvoljavaju relativno gibanje ugradbenih elemenata, a nepokretni ne.