Јужна Морава и Моравица. Целокупан крај је богат воденим токовима који представљају
део слива Јужне Мораве. Сокобањска Моравица, десна притока Мораве извире у селу
Врело, а улива се у Јужну Мораву код Алексинца. Надомак Сокобање у Бованској клисури
Моравица пуни Бованско језеро. То је брдско-планинска река и представља главни
водоток овог краја. Бованско језеро је вештачка хидроакумулација, настала изградњом
бране у циљу задржавања наноса брдских и планинских река и регулације слива Мораве у
функцји хидроелектране „Ђердап“. Налази се на путу Алексинац-Сокобања-Књажевац, на
11 км од Сокобање и 21 км од Алексинца. Дужина језера је 8 км, максимална ширина је
500 м, а дубина 50 м. Вода из језера се користи за водоснабдевање Алексинца, па је стога
забрањена вожња моторним чамцима.

1.4. Удаљеност од Београда (и осталих већих центара)

Сама општина Алексинац спада у ред центара са веома добром развијеном

саобраћајном структуром, смештен у средишту комуникацијских праваца који су од
изузетног међународног значаја јер спајају Европу са Азијом. Удаљеност Алексинца од
Београда износи 207 km, Ниша 30 km, Софије 230 km и Приштине 155km.

1.5. Положај у односу на важне комуникационе правце

Подручје целог алексиначког краја је испреплетено мрежом саобраћајница од којих

је најбитнији аутопут Ниш – Београд. Налази на раскрсници још два магистрална пута од
којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца, а затим преко
Малог Јастребца у Топлицу, док други води из Источне Србије тачније преко Књажевца и
Сврљига, a преко Алексинца даље према Крушевцу и Западној Србији. Алeксинац јe
повeзан жeлeзничком пругом ка Бeограду и Нишу и цeнтар је општинe кроз коју пролази
рeка Јужна Морава, жeлeзничка пруга, аутопут и два рeпубличка пута са обe странe
Моравe.

2. Туристички потенцијали

2.1. Природни потенцијали

У погледу геоморфолошких објеката, односно рељефних карактеристика на

простору Алексинца и околине издвајамо Алексиначку котлину смештену у равничарском

делу у долини Јужне Мораве где се простире правцем северозапад – југоисток. Оивичена
је Озренским планинама са североистока и Малим и Великим Јастрепцем са југозапада.
Највиши врх је Лесковик 1174 m, на планини Озрен.

Планина Озрен се налази источно од Алексинца, а у близини је Соко бања и

средњовековни Соко град. Познато климатско лечилиште богато озоном, једна је од
најшумовитијих планина Србије. На овој планини се налазе и две болнице за лечење
плућних и очних болести као и водопод Рипаљка висине 11м. Ту се налази и манастир
Јерменчић из 14 века.

У погледу геолошког састава терена значајна су налазишта мрког угља у околини

Алексинца, најбогатија те врсте у Србији, која би ускоро могла поново да се експлоатишу.
Руководство алексиначке општине је покренуло иницијативу и припремило пројекте како
би, као до пре двадесет година, одавде угаљ одлазио у термоелектране, топлане и слична
постројења, али и за широку потрошњу. Процењује се да висококвалитетног мрког угља
на територији општине има за готово пола века експлоатације. Угаљ из Алексиначких
рудника престао да се вади након експлозије метана која се догодила крајем новембра
1989. године. Том приликом је погинуло 90 рудара.

Бованско језеро има велики потенцијал за ратвој туризмa. На обалама језера

постоје уређене плаже, које у летњем периоду привлаче купаче из околних градова, као и
туристе који бораве у Сокобањи. На језеру се могу изнајмити педалине, а такође
представља и популарну дестинацију за љубитеље веслања и једриличаре. Бованско језеро
је познато по свом рибљем свету. У њему се могу наћи сом, штука, смуђ, тостолобик,
шаран, караш и све врсте беле рибе, што ствара услове за риболов и привлачи многобројне
пецароше, а на језеру се одржавају и разна такмичења из области спортског риболова.
Шуме у околини језера погодне су за лов и у њима се могу срести разне врсте птица,
лисице, вукови и дивље мачке.

Слика 2: Бованско језеро

Извор:

www.mojasrbija.rs