Roba i nabavka robe

Uvod

U primitivnim ljudskim zajednicama ljudi su pravili različite predmete kako bi zadovoljili svoje potrebe. Na primer, izrađivali su razna oruđa, kojima su obrađivali zemlju i proizvodili određene proizvode, ponovo za svoje potrebe.
Međutim, sa razvojem društva i poboljšanim uslovima za proizvodnju, došlo je do nagomilavanja proizvoda koje su ljudi razmenjivali prvobitno proizvod za proizvod, što je predstavljalo naturalnu razmenu ili trampu. Trampa je oblik trgovine u kome se roba i usluge neposredno menjaju za druge robe i usluge bez korišćena novca.
U tim okolnostima, prvobitni oblik razmene – trampa, prelazi u savremeni oblik razmene, odnosno robno – novčanu razmenu, koja traje i danas.
U nastavku teksta objasnićemo kako su neki od tih proizvoda postali roba odnosno, koje kriterijume treba da zadovoljava određeni proizvod da bi ga društvo tretiralo kao robu i naravno kako se nabavlja roba i neke od mnogih procesa nabavke robe.

1.Pojam robe

U razvijenim privredama savremenog društva, roba predstavlja osnovnu kategoriju i ključnu karakteristiku.
Najopštije definisana, roba je proizvod ljudskog rada koji je proizveden u cilju razmene. Međutim, navedena definicija jeste tačna ali ne daje potpunu I jasnu sliku o pojmu robe, odnosno o tome šta jedan proizvod mora da poseduje da bi bio roba.
Da bi neki proizvod postao roba, treba da uđe u potrošnju, putem razmene. Takav proizvod mora da određena svojstva kojima se mogu podmiriti neke ljudske potrebe. Alito nisu lične potrebe samog proizvođača, već je taj proizvod, odnosno njegova korisna svojstva, namenjen zadovoljavanju potreba drugih. Na primer, ako neko seosko domaćinstvo poseduje voćnjaki njegovi članovi proizvode trešnje za ličnu upotrebu, tada trešnje nisu roba. Ali ako na tržištu postoji velika tražnja za trešnjama I vlasnik domaćinstva svoje trešnje zameni za novac I time zadovolji potrebe kupaca, trešnje postaju roba. Dakle, svojstvo robe da podmiri neku ljudsku potrebu, predstavlja osnovno obeležje svake robe.
Međutim, svaki koristan predmet ne mora biti roba. Na primer, vazduh na otvorenom prostoru zadovoljava određenu ljudsku potrebu, ali on nije roba. Nije nastao kao proizvod ljudskog rada I zbog toga ne predstavlja robu. To nas dovodi do zaključka da svaki koristan predmet ne mora biti roba, ali svaka roba mora biti koristan predmet. Na osnovu toga, pod pojmom robe svrstavaju se samo oni predmeti koji su proizvod ljudskog rada, a istovremeno su namenjeni razmeni na tržištu.
Dakle, da bi neko dobro bilo roba, mora da ima sledeće karakteristike:

• Mora biti proizvod ljudskog rada
• Mora imati društveno korisno svojstvo,tj mora podmiriti neku ljudsku potrebu
• Ona je proizvod ljudskog rada koji se može masovno reprodukovati
• Ona je proizvod ljudskog rada namenjen za razmenu na tržištu

Iz svega navedenog proizilazi da je roba korisno materijalno dobro, proizvedeno za potrebe drugoga, odnosno proizvedeno sa ciljem, da se uz pomoć razmene, za to dobro dobije odgovarajuća protivvrednost, drugo materijalno dobro ili određena količina novca.

2. Robna proizvodnja

Robna proizvodnja je, takav sistem proizvodnje, u kome pojedini individualni proizvođači proizvode za drugoga, za društvene potrebe. To znači da njihov individualni rad istupa kao društveni rad, jer je utrošen sa ciljem da zadovolji neku društvenu potrebu, potrebu ne proizvođača već nekog drugog koji se javlja kao potrošač. Međutim, kako se radi o sistemu nezavisnih, nepovezanih, izolovanih pojedinaca — proizvođača, koji proizvode za društvene potrebe a ne znaju te potrebe unapred, već ih saznaju tek naknadno, prilikom iznošenja svog proizvoda na tržište radi razmene, to se ovaj društveni karakter rada ispoljava ne neposredno već posredno, dakle, on je posredno društven. Neposredno društven bi bio kad bi unapred, još pri proizvodnji, bio namenjen određenoj već eyidentiranoj društvenoj potrebi koju bi zadovoljavao neposredno, ne izlazeći na tržište, ne podležući procesu merenje vrednosnim kriterijumom, ne prolazeći kroz razmenu (kao što je, naprimer, slučaj staroindijskih opština, koje navodi Marks, u kojima postoji razvijena društvena. podela rada, ali ne i razmena, te proizvodi ne dobijaju oblik robe).
Novi uslovi doveli su do novih društvenih odnosa i do necega sto se naziva epoha pojave robe.