Odlomak

Uvod
Saobraćaj je neophodan i sastavni deo života svakog čoveka. U sklopu njegovog funkcionisanja, pored nesumljivih ogromnih koristi za prosperitet društva u celini, javljaju se i specifični problemi koji su karakteristični za ovu oblast ljudske delatnosti. Sve ove probleme karakteriše nastanak različitih negativnih pojava, koje, svaka na svoj način, opterećuju celokupno stanovništvo, a među njima najveći stepen opasnosti imaju saobraćajne nezgode.
Jedan od osnovnih ciljeva svakog društva, u oblasti saobraćaja, predstavlja stvaranje efikasnijeg sistema bezbednosti saobraćaja koji će biti u mogućnosti da uspostavi kontrolu u ovoj oblasti društvenog života i štete koje se javljaju usled negativnih pojava odvijanja saobraćaja, a pre svega saobraćajne nezgode svede na što manju meru. Zato je potrebno na svim nivoima organizovanja, osposobiti društveni mehanizam, odnosno organizovati institucije koje će sprovoditi čitavu lepezu mera u ovoj oblasti društvenog života.
Saobraćajna psihologija je mlado ali široko polje u psihologiji. Saobraćajna psihologija se prvenstveno odnosi na proučavanje ponasanja u saobraćaju i psiholoških procesa u osnovi tog ponašanja, kao i na odnos između ponašanja i nesreće, saobraćajna psihologija se ponekad naziva i mobilnost psihologije, fokusira na pitanja mobilnosti, individualnih i socijalnih faktora u kretanju ljudi i roba i putovanja upravljanja i potražnjom.
Psihologija u saobraćaju primarno je vezana za izučavanje ponašanja vozača, psiholoških procesa koji stoje u osnovi tog ponašanja i njihove povezanosti sa saobraćajnim nezgodama. Otuda je ključna uloga ljudskih faktora kao uzročnika nezgoda što podrazumeva nepažnju, umor, donošenje pogrešnih odluka, strukturu ličnosti kao i nedostatak neophodnih veština za učestvovanje u saobraćaju. Poznavanje osnovnih koncepata kao i specifičnih potreba različitih učesnika u saobraćaju doprinosi modifikaciji i eliminisanju nebezbednih oblika ponašanja i kreiranju «sigurnog» vozača, putem zakonske regulative, edukacije i primenom marketinških strategija.
U daljem radu cemo se pozabaviti analizom problema u ulici Dimitrija Tucovica kod zeleznicke stanice u Nisu.
Cilj analize je identifikacija problema u oblasti bezbednosti saobraćaja koji su posledica ljudskih faktora, upotrebi teorijske modele u kreiranju odgovarajućih protivmera kao i da proceni njihovu efikasnost – Upotrebi kvantitativne i/ili kvalitativne metode u analizi problema u oblasti bezbednosti saobraćaja – Da dizajnira i sprovede empirijsko istraživanje (od postavke problema do analize rezultata, izvođenja zaključaka i primene rezultata istraživanja na konkretne probleme) – Da pripremi kompletan izveštaj o radu i da predloži rešenje problema.

 

 

 

 

Osnova izučavanja saobraćajne psihologije
Pred čoveka se, pri u pravljanju raznim saobraćajnim sredstvima, postavljaju posebni zahtevi, na koje on nije najbolje prilagođenj ni sa biološke, a ni sa psihološke strane. Izvesna saobraćajna sredstva kreću se kroz sredine na koje čovek nije priviknut. Pri letenju piloti posmatraju objekte na horizontu i na zemlju iz karakteristične perspektive. Velike brzine koje razvijaju vozilo čine posebne teskoće prilikom upravljanja, pa greške koje se neminovno čine u radnoj aktivnosti dobile su posebnu težinu. Čak i najmanji previdi u upravljanu mogu dovesti do nezgoda.
Zahtevi koji se postavljaju pred čoveka u saobraćaju nametnuli su potrebu da se on bolje upozna u novoj situaciji. Proučavanja ponašanja ljudi i procesa koji se odvijaju u toku upravljanja vozilom predstavlja oblast kojom se danas bavi saobraćajna psihologija. Ova naučna disciplina je najviše usmerena na proučavanje ponašanja vozača, pilota, masinovođe, i dr. u saobraćaju. Najšire shvaćeno ono proučava udeo ljudskih činilca u saobraćaju i transportu.
Pri razmatranju ponašanja čoveka u bilo kom saobraćajnom sistemu polazi se od toga da je on deo sistema, posebno u situacijama upravljanja vozilom. Pri velikim brzinama drumskih vozila, kada je bitno vreme operacijama, dolazi do sjedinjavanja funkcija coveka i vozila. Tada je sve programirano u minimalnim vremenskim intervalima; svaka funkcija vozila se doživljava kao deo vozača, pa je to jedan celovit sistem. Razmatranje čoveka kao komponente saobraćajnog sistema je ergonomski pristup koji je osnovni u saobraćajnoj psihologiji.
U upravljačkom sistemu, gde se stalno zahteva neprekidna kontrola, osnovne funkcije čoveka su u obradi informacija. Po prijemu i obradi informacija donose se odluke koje se ostvaruju pokretima pri aktiviranju komandi. Obično u složenim saobraćajnim sistemima uluoga čoveka kao obrađivača informacija je nesto složenija jer se uključene ne samo razmena informacija sa vozilom, nego i nadgledanje prostora u kojima se vozilo kreće. Tako u drumskim saobraćajnim uslovima u sistem, pored vozača i vozila, ulazi put sa sistemom signalizacije i ostalim učesnicima.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Psihologija

Više u Saobraćaj

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese