Specijalisticki rad – Za vozača motornih vozila – instruktora ’’B’’ kategorije

1. Kodeks instruktora

• Važne osobine

1. Svestrano, stručno i opšte obrazovanje
2. pozitivne karakteristike i moralne osobine
3. poštovanje ličnosti kandidata

• Instruktor je dužan

1. da se predstavi kandidatu i upozna kandidata
2. da je miran i staložen
3. da svojom vožnjom daje pozitivan primer, kako treba upravljati vozilom
4. da ne puši dok se kandidat obučava
5. da za vreme obuke ne vrši prevoz drugih lica
6. da se stalno stručno usavršava, prati literaturu, učestvuje na seminarima i sl.
7. da ne konzumira alkohol
8. da s ljubavlju obavlja svoj posao
9. da je uvek maksimalno koncentrisan kako bi sprečio eventualne greške kandidata
10. da u obuci koristi tehnički ispravno vozilo i da je vozilo uvek čisto
11. da za svaki čas upiše kandidata u karton vožnje i da se na kraju kandidat potpiše
12. da svojim stavom uliva poverenje i u svakoj situaciji predstavlja autoritet za kandidata
13. da se za svaki čas pripremi i da ima razrađen plan nastave
14. da u toku nastave gradivo izlaže potpuno
15. da se za vreme svakog časa nalazi u vozilu, sem na poligonu
16. da čas uvek počne na vreme i završi za predviđeno vreme
17. da svaki čas realizuje postujući osnovne pedagoške metode
18. da vodi računa o moralnom i etičkom ponašanju u svom spoljnom izgledu
19. da vodi računa o svom kandidatu od početka obuke do završetka ispita
20. da nepodcenjuje nijednu saobraćajnu situaciju i ostale učesnike u saobraćaju
21. da je iznad svega oprezan u toku voznje i da brzo, bez panike reaguje u kritičnim situacijama
2. Metode obuke

Metode obuke predstavljaju uzajamne veze i sposobnosti rada instruktora i kandidata, zastupljenih na rešavanju zadataka obuke. Metodama obuke kandidati usvajaju neophodna znanja i ovladavaju veštinama i navikama u oblasti upravljanja vozilom.

Metoda usmenog izlaganja u obuci vozača treba da nađe svoje mesto u uvodnom i završnom delu nastavne jedinice kao i u toku samog uvežbavanja u vidu upustva kandidatu. Upustva moraju imati određene usmene naredbe, objašnjenja uz usvajanja primedbi kandidata u cilju teorijskog rešavanja saobraćajnih situacija i dr. upustva mogu biti uvodna, tekuća, dopunska, završna.

Metoda pokazivanja ili demonstracije ima u obuci značajno mesto i povezana s principima očiglednosti predstravlja osnovni izvor sticanja znanja i veština. Demonstracije pravilnog izvođenja određene radnje mora izvršiti instruktor pred kandidatom kojeg obučava ili grupom kandidata u principu pre početka uvežbavanja novih zadataka, a po potrebi više puta u procesu uvežbavanja. Demonstracije je važno izvesti u skladu sa metodskim postupcima, odnosno načinom na koji će se ta radnja kasnije sa kandidatom uvežbavati.

Metoda razgovora predstavlja način obuke u obliku pitanja i odgovora. Ova metoda ima veću primenu u izvođenju teorijskih sadržaja dok se u obuci za upravljnje motornim vozilom primenjuje samo kod povezivanja sa teorijom.

Metoda vežbanja postupka upravljanja motornim vozilom predstavlja sistematsko i višestruko ponavljanje pokreta i radnji u cilju razvijanja sposobnosti sigurne, tačne, brze i pravilne primene uvežbanog.

Ova metoda ima više faza, kao što su:

a) priprema kandidata:
– instruktor mora da motiviše i probudi interes, volju i želju kandidata za vežbanjem
– instruktor mora da oslobodi kandidata nelagodnosti i straha
– instruktor mora da objasni kandidatu kako će uvežbavati pojedine radnje