Stavovi

1.0 STAVOVI – UVOD
Čovek živi u složenom socijalnom svetu, okružen različitim ljudima i izložen mnoštvu raznih uticaja. Kroz taj proces oblikuje se njegova ličnost. Sva verovanja, doživljavanja i ponašanja ostaju prisutni kad god je pojedinac suočen sa odredjenim objektom. Njegov stav prema tom objektu je formiran. Svet oko nas se menja i svi smo mi osetljvi na te promene. Trudeći se da idemo u korak sa tim svetom i boreći se da što lakše podnesemo te brojne i nagle promene mi menjamo svoje stavove.

2.0 DEFINICIJA STAVOVA

Socijalni psiholozi definišu stav kao trajno pozitivno ili negativno vrednovanje ljudi, objekata, ideja. Stav je momentalna spremnost stečena individualnim iskustvom, koja vrši direktivni ili dinamički uticaj na reagovanje pojedinaca na objekte i situacije sa kojim dolazi u dodir. Stavovi su naučeni odgovori na ljude i događaje koji nastaju tokom vremena. Postoje dva ključna uticaja na formiranje stavova:

1. direktno iskustvo, direktan dodir sa objektom ili osobom predstavlja snažan uticaj na stavove.
2. socijalno učenje porodice, grupe i kulture oblikuju individualne stavove na indirektan način.

Najvažniji način sticanja stavova je učenje posmatranjem ili učenje po modelu. Model mogu da budu članovi porodice,vršnjaci, nastavnici, političari, estradne zvezde…Danas se najpotpunijom smatra Olpotrova definicija stava, koja kaže: ,, stav je trajna mentalna spremnost stečena na osnovu iskustva, koja vrši uticaj na reagovanja pojedinaca, na objekte i situacije, s kojim dolazi u dodir“. Jednom formiran stav je relativno stabilan i nepromenljiv u vremenu.
Strukturu stava čine: kognitivni elementi (percepcija objekta stava, saznanje o objektu stava, vrednovanje objekta stava); emocionalni elementi (pozitivne ili negativne emocije prema objektu stava, kada se objekat doživljava kao ugodan i privlačan ili neugodan i odbojan); bihejvioralni elementi (akciona komponenta) – odnosi se na namere i spremnost na namere i spremnost na akciju prema objektu stava bilo da ga podrži, pomogne ili zaštiti ili da ga izbegava, napadne ili onemogući. Stavovi pojedinca postoje kao dispozicija za ponašanje, koja se može aktuelizovati u određenoj situaciji. Oni „spavaju“ dok pojdinac deluje automatski. Takav način funkcionisanja je adaptivan jer oslobađa čovekove kognitivne i telesne kapacitete od stalnih napora. U novim sitacijama ponašanje je manje automatsko – tamo gde nema poznatog „scenarija“, pojedinac se poziva na svoje stavove pre nego što deluje.
Stavovi se formiraju putem iskustva u procesu socijalizacije, bilo u neposrednom kontaktu sa objektom stava, bilo u interakciji sa socijalnom okolinom.