Stilska figura – Eufemizam

UVOD

Potreba svakog čoveka je da ima razvijen osećaj za jezik i bogato jezičko znanje zarad uspešne komunikacije sa okruženjem. Uspešna komunikacija zavisi od toga koje je reči, između raznih mogućih reči, čovek izabrao, koliko one prenose konkretne pojedinosti i koliko odgovaraju njegovom misaonom stavu. Ukoliko je taj sklad potpuniji i ukoliko je prikazivanje misaonog toka obuhvatnije i dublje utoliko je čovek svestraniji i sposobniji da iznese svoje iskustvo, osećanja ili misli.
Stilske figure su idealna sredstva za stvaranje živih i upečatljivih slika koje daju neka nova, šira ili prenesena značenja. Jedna od tih stilski figura koja spada u figure reči (topi) je i eufemizam.
Eufemistično je ono što je izraženo na lepši način, izgovoreno u blažem obliku. Pojam potiče od grčke reči euphemismos, što znači ublažavanje. Eufemizam je figura kojom se neki izraz, zamenjuje drugim, blažim oblikom. Kada za nešto loše, neugodno, nepristojno, zlokobno upotrebimo neki ljubazniji, prikladniji izraz ili reč. U zavisnosti u kakvom je odnosu govornik/pisac prema osobi ili pojavi o kojoj govori eufemizam može delovati podsmešljivo, ironično pa čak i ponižavajuće. Disfemizam je namerno upotrebljen ružniji, grublji izraz ili reč umesto normalnog izraza ili eufemizma.
Eufemizam potiče od grčke reči euphemos, što znači dobar govor (eu=dobar, pheme=govor) . Pored toga što su izmislili novu reč drevni Grci dali su i primer za istu. Grčki mitovi govore o strašnim Erinijama („ onima koje se ljute”, poznate i kao Furije u rimskoj mitologiji), tri boginje u obliku šišmiša sa zmijskim glavama koje su terorisale obične smrtnike. Bogobojazni Grci ove strašne boginje nazivaju Eumenidama ili „onima koje su ugodne”, ali ne iz poštovanja već da izbegnu negativne posledice zbog nazivanja boginja manje laskavim imenom. Prema legendi, svakog smrtnika koji se usudi da ih nazove Erinijama, boginje posete i izlude svojom zastrašujućom pojavom.
Eufemizam se može shvatiti i kao podvrsta metonimije jer metonimijsko značenje reči nastaje kada se jedan pojam zamenjuje sa pojmom sa kojim ima logički blisko značenje i eufemizam označava zamenjivanje nekog izraza za njegov drugi blaži oblik. Tako su se na primer zli bogovi u mitskim vremenima nazivali imenima koja su isticala njihove bezazlene osobine, drugi izraz za „đavola” koji se može naći u narodnim pripovetkama je „nečastivi” ili „vrag”. Sve je u pravilnom izboru reči shodno trenutku govora. Za nekog ko je „debeo” reći ćemo ima „teške kosti” ili čovek je „elegantno popunjen” ili pak „debeljuškast”. Umesto „gluv” reći ćemo „oštećenog sluh”, nije „invalid” već „hendikepiran”, za nekog ko je „star” reći ćemo da je „zreo” ili „iskusan”, nije „siromašan” već „skromnih primanja”,„uslov” umesto „ucena”, „naivan” ili „jednostavan” umesto „glup”, nije „divlje dete” već „hiperaktivno”. Eufemizme srećemo u svakodnevnom govoru, tako na primer za nekog ko je „pijan” reći ćemo „malo je veseo ili zagrejan”, za nekog ko „laže” reći ćemo uvek „obilazi istinu”, umesto „uhapšen je” možemo reći „lišen je slobode”, za „lopova” da je „čovek koji prilično voli tuđe”, za „prostaka” da je „čovek bez manira”. Postoji i veliki broj eufemizma za smrt:
„On nas je zauvek napustio.”
„Otišao je na večna lovišta.”
„Otišao je na onaj svet.”
„Izdahnuo je.”
„Usnuo je večan san.”
„Otišao je na bolje mesto.”
Trudnoća je takođe nekako postala tabuizirani izraz i time podstiče na stvaranje stalno novih izraza i načina za imenovanje kao npr. „drugo stanje”, „bremenitost”,„blagoslovljeno stanje”. Još neki od primera eufemizama vezanih za trudnoću su interesantni odgovori majki na jedno internetsko pitanje:
„Kako ste rekli da ste trudni.”
1) „Svaki put sam mu rekla da mi kasni (a što je on i dobro znao).”
2) „Dragi, bit ćeš tata za 9 meseci.”
3) „Dragi, ja mislim da je to TO.”
4) „Bravo majstore, materijal se uhvatio.”
5) „Ej, test je pozitivan.”
6) „Dragi, moram ti nešto reći…”
Eufemizme možemo naći u raznim društvenim sferama pa čak i u političkom jeziku. Političari svojim maštovitim izrazima pokušavaju da prikriju mračna poglavlja svoje politike. Jezik korupcije iliti eufemizmi za mito iako se razlikuju od države do države, prisutni su svakom jeziku. Popularni eufemizmi često negiraju stvarnost i predstavljaju korupciju kao „uslugu” za prijatelja. Ako vas na primer zaustavi saobraćajna policija u Severnoj Africi, službenik bi vrlo lako mogao da zatraži da sponzorišete njegovu sledeću „šoljicu kafe”, u Keniji bi saobraćajac zatražio „čaj za starešine”, dok bi vam Turci radije tražili „novac za supu”