Troškovi proizvodnih usluga

UVOD
Pravna i fizička lica u skladu sa odredbama člana 3. Zakona o platnom prometu, obavljaju delatnost plaćanja u dinarima, otvaraju tekući račun u banci, na kom vode sredstva i preko kog vrše plaćanja u skladu sa zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju tog računa. Poslovna banka sprovodi i kontrolu platnog prometa preko odgovarajućih dokumenata koje prima u vezi sa uplatama i isplatama novčanih sredstava preduzeća.
Prednost poslovanja preko poslovne banke je što je ovčano poslovanje većim delom orijentisano na bezgotovinsko plaćanje. Ovaj način je mnogo ekonomičniji od plaćanja gotovinom zbog određenih troškova koji iziskuju poslovanje sa gotovinom, kao što su troškovi transporta. S druge strane je bitno da se bezgotovinskim plaćanjem ne poveća novac u opticaju što može dovesti do inflacije. Poslovna banka je dužna da u roku koji je predviđen ugovorom, dostavi klijentu izvod o nastalim promenama na tekućem računu.
Odlukom o uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke („Sl. Glasnik RS“, br. 33/05, Odluka) propisani su uslovi i način otvaranja, vođenja i gašenja računa za obavljanje platnog prometa klijenata kod banke, kao i osnovni elementi ugovora o otvaranju i vođenju tog računa.
Pravna i fizička lica mogu imati više računau jednoj banci i račune u više banaka. Uz zahtev za otvaranje tekućeg računa, koji mora da sadrži : naziv podnosioca zahteva, mesto sedišta, adresu, telefon, predmet poslovanja – delatnost, matični broj podnosioca zahteva, pačat i potpis ovlašćenog lica, pravna i fizička lica moraju podneti i sledeću dokumentaciju:
1. Rešenje o upisu u registar kod nadležnog organa;
2. Rešenje o osnivanju;
3. Karton deponovanih potpisa ovlašćenih lica za potpisivanje naloga;
4. Dokument nadležnog organa koji sadrži poreski identifikacioni broj podnosioca zahteva;
5. Obaveštenje Republičkog zavoda za statistiku o razvrstavanju po šiframa;
6. Statut preduzeća;
7. Izvod iz poreske.

1. Pojam tekućeg računa
Tekući računi građana su lični računi pojedinaca koji služe za priliv i raspolaganje novčanim sredstvima. Tekuće račune građani mogu otvoriti kod banke nezavisno od toga da li imaju redovne mesečne prilive ili ne.
S druge strane, redovni mesečni prihodi najčešće donose neke povlastice pri korišćenju tekućih računa u odnosu na tekuće račune građana koji nemaju redovna mesečna primanja (npr. odobravanje dozvoljenog minusa). Iz navedenog proističe da postoje dve osnovne kategorije tekućih računa: za građane sa redovnim mesečnim primanjima (plata, penzija,…) i za građane sa neredovnim mesečnim primanjima (autorska prava, honorari, dečiji dodatak, alimentacija, stipendija, …).
Shodno navedenom, za otvaranje tekućih računa građana sa redovnim mesečnim primanjima potrebno je banci priložiti dokaz o redovnim primanjima (potvrda firme da će redovno uplaćivati primanja zaposlenog na račun u banci ili rešenje nadležnog Fonda o isplati penzija ili penzioni ček) i identifikacioni dokument (lična karta, pasoš i sl.). Za otvaranje tekućeg računa građana bez redovnih mesečnih primanja neophodno je priložiti samo identifikacioni dokument. Neke banke nude i otvaranje tekućih računa na osnovu dinarskih ili deviznih depozita, koji su garant za pokriće eventualnog nedozvoljenog salda koji bi se mogao pojaviti na tekućem računu. Kada su u pitanju preduzetnici, banke često kao dodatnu dokumentaciju za otvaranje tekućeg računa zahtevaju dokaz o redovnom plaćanju poreza i doprinosa.
Banka na osnovu donete dokumentacije otvara tekući račun, izdaje čekovnu i/ili platnu karticu, koja je ujedno i identifikaciona kartica, te i ugovor o otvaranju tekućeg računa u kome su navedene obaveze i prava banke i klijenta, vlasnika tekućeg računa.
Zavisno od poslovne politike banke, otvaranje tekućeg računa se ne naplaćuje ili se naplaćuje. Vođenje tekućeg računa se uglavnom u svim bankama naplaćuje (sem kod posebnih vrsta tekućih računa). Uz tekući račun, banke uglavnom nude i prateće usluge poput korišćenja elektronskog bankarstva, mesečnog izvoda, dozvoljenog prekoračenja po računu, čekova, platnih kartica, SMS i telefonsku proveru stanja na računu, trajni nalog za plaćanje mesečnih obaveza i sl. Ove usluge se naplaćuju ili ne naplaćuju, zavisno od poslovne politike konkretne banke.