Učenje putem pokušaja i pogrešaka

UVOD
Kada je Pavlov počeo da izučava proces klasičnog uslovljavanja u Rusiji, američki psiholog Edvard Li Torndajk je takođe eksperimentisao sa životinjama stavljajući ih u različite eksperimentalne situacije posmatrajući ih kako one rešavaju različite vrste problema.
Za razliku od klasičnog Pavlovljevog uslovljavanja koje je Skiner nazvao respondentnim (respons – odgovor) i gde je organizam pasivan i samo se ponaša reaktivno na draži spoljašnje sredine, u operativnom ili instrumentalnom učenju (učenju putem pokušaja i pogrešaka) organizam vrši određene radnje da bi zadovoljio svoje potrebe.
To ponašanje je motivisano unutašnjim stanjem orgaznizma životinje i ona želi da dođe do cilja, što je najčešće hrana ili voda. Zato je učenje usmereno ka cilju, što nije slučaj sa klasičnim uslovljavanjem. Životinja proizvodi mnogobrojne pokušaje i pogreške kako bi došla do cilja.

PRIMER
Torndajk je zatvarao gladne mačke u jedan kavez a ispred kaveza je stavljao parče svežeg mesa dovoljno daleko da ga životinja ne može dosegnuti šapom. Vrata kaveza su bila zatvorena običnom rezom na kojoj je bio pričvršćen kanap. Povlačenjem kanapa reza bi se dizala i vrata bi se otvarala. Torndajk je primetio da životinja pravi bezbroj neuspelih pokušaja što je životinju ,,ljutilo” , te bi ona počela pokazivati znake agresivnosti i besa kao: grizla je, grebala i udarala o rešetke kaveza. Nakon toga bi opet počela da čini greške. U nizu bezuspešnih pokušaja, ona bi slučajno povukla kanap, vrata bi se otvorila a da ona to i ne primeti