Obezbeđenje obligacija Jelena Bajović
SADRŽAJ:
UVODNE NAPOMENE.................................................................................2
1. OBEZBEĐENJE OBLIGACIJE ....................................................................3
2. LIČNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE……………………..4
2.1. POJAM JEMSTVA……………………………………………………..4
2.2. PREDMET JEMSTVA……………………………………………….....5
2.3. OBLICI JEMSTVA..................................................................................6
2.4. ODNOS JEMCA I DUŽNIKA……………………………………….....6
3. STVARNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE…………….…..7
3.1. KAPARA……………………………………………………………......7
3.2. ODUSTANICA………………………………………………………….8
3.3. UGOVORNA KAZNA………………………………………………….9
3.4. PENALI………………………………………………………………...10
3.5. ZATEZNA KAMATA………………………………………………....11
4. OSTALA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE …………………....11
ZAKLJUČAK ……………………………………………………………....15
LITERATURA……………………………………………………………....16
1
Obezbeđenje obligacija Jelena Bajović
UVODNE NAPOMENE
Obligacija se u pravu obično smatra kao imovinsko-pravni odnos koji nastaje između
dva ili više lica, na osnovu kojeg jedno lice (poverilac) ima pravo da od drugog lica (dužnika)
zahteva da ovaj nešto učini, izvrši određenu radnju, odnosno da se uzdrži od neke činidbe što
bi inače ovaj imao pravo da u drugim okolnostima učini, a s druge strane, dužnik se obavezuje
da izvrši određenu činidbu, odnosno uzdrži od određene činidbe koju bi u drugim okolnostima
imao pravo da učini.
Lice koje iz ovakvog imovinsko-pravnog, obligacionog odnosa nešto potražuje, naziva
se poverilac (creditor), a drugo lice koje je obavezno da učini neku činidbu odnosno da se od
nje uzdrži na koju bi inače, u drugim okolnostima, imao pravo da istu učini, naziva se dužnik
(debitor).
Obligacija, dakle, predstavlja imovinsko - pravni odnos koja se uvek sastoji iz prava
poverioca na određenu činidbu i obaveze dužnika na izvesno činjenje ili uzdržavanje od nekog
činjenja. Kako poverilac ima pravo da od dužnika zahteva da nešto učini, odnosno traži da
izvrši, to se ovo njegovo pravo i naziva tražbinom. Iz tih razloga se i obligaciono pravo naziva
i tražbeno pravo. Dužnik, kao druga strana u ovom pravnom odnosu, ima obavezu, odnosno
dug da izvrši tražbinu poverioca. Kako se ovde radi o obligaciji, odnosno obavezi, ovo pravo
se naziva i obligacionim, odnosno obveznim pravom.
Tražbina i dug kod obligacije se posmatraju kao jedinstvena celina, odnosno tražbina ne može
postojati ako nema duga i obrnuto, ne može da se duguje kada nema potraživanja.
2
Obezbeđenje obligacija Jelena Bajović
2. LIČNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE
2.1. POJAM JEMSTVA
Jemstvo predstavlja ugovorni odnos između poverioca i trećeg lica (jemca) kojim se
ovaj obavezuje prema poveriocu da će da ispuni punovažnu i dospelu obavezu dužnika, a ko to
poverilac ne učini.
Kod jemstva postoji pravo poverioca da traži ispunjenje punovažne dospele obaveze, a
i obaveza jemca da to učini. Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo kada je izjavu o
jemčenju učinio pismeno i pod uslovom da on ima potpunu poslovnu sposobnost.
Za izvršavanje ugovora, jemac odgovara lično i iz tih razloga ovakvo obezbeđenje
spada u lična obezbeđenja. Preuzimajući određeno jemstvo za dužnika, jemac pojačava
obezbeđenje tražbine poverioca svojom obavezom. On odgovara za izvršenje ugovora kao i
dužnik, najčešće celokupnom svojom imovinom.
1a) Nastanak jemstva. - Kao što smo istakli, jemstvo nastaje pismenim ugovorom
između poverioca i jemca, a izuzetno i na osnovu zakona.
Ugovorno jemstvo nastaje, po osnovu ugovora koji je sačinjen, u pismenoj formi, i
zmeđu poverioca i trećeg lica (jemca).
2
Jemac se istim ugovorom obavezuje da će on ispuniti
dospelu obavezu, ukoliko to ne učini glavni dužnik. Najčešće se pre zaključenja ugovora o
dugu, poverilac obraća dužniku i zahteva da još neko treće lice bude garant za izvršenje
ugovora. Između dužnika i jemca mogu postojati različiti odnosi, koji vrlo često nisu od
značaja za jemstvo. Kao što smo već napred istakli, u nas se zahteva se pismena forma
ugovora o jemstvu.
Zakonsko jemstvo je predviđeno po osnovu zakona. Tako na primer, država jemči za
isplatu deviznih uloga građana kod banke, jer se na taj način stimuliše štednja i sigurnost
uloženih uloga.
2
Grupa autora, “
Pravna enciklopedija
”, Beograd, Savremena administracija, 1985., str:233.
4
Obezbeđenje obligacija Jelena Bajović
2.2. PREDMET JEMSTVA
Jemstvo se može dati za svaku punovažnu obavezu bez obzira na njenu sadržinu.
Ono se može dati i na uslovnu obavezu, kao i za određenu buduću obavezu. Kada se
jemstvo daje za buduću obavezu isto se može opozvati pre nego što obaveza nastane, ako nije
predviđen rok u kojem ona treba da nastane. U skladu sa ovom zakonskom normom, jemstvo
se može dati i za obavezu nekog drugogjemca (jemčev jemac).
1. Obim jemčeve odgovornosti. - Jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze
glavnog dužnika, a ako je ugovoreno da bude veća, onda se ona svodi na meru dužnikove
obaveze. Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemčio, pod uslovom da
njegova odgovornost nije ograničena na neki njen deo ili na drugi način podvrgnuta
povoljnijim uslovima.
Jemac je u obavezi da naknadi potrebne troškove koje je poverilac učinio u cilju
naplate duga od glavnog dužnika. On odgovara kako za ispunjenje glavnih, tako i sporednih
obaveza glavnog dužnika (plaćanje kamate, ugovorne kazne i dr. ). On odgovara samo za onu
ugovorenu kamatu koja je dospela posle zaključenja ugovora o jemstvu. Jemac odgovara i za
svako povećanje obaveze koje bi nastalo dužnikovom docnjom ili dužnikovom krivicom, sem
ako nije drugačije ugovoreno.
Jemac može da istakne protiv poveriočevog traženja da ispuni obligaciju, iste
prigovore koje može da istakne i glavni dužnik, ukoliko se oni odnose na sam dug (na primer,
prigovor da je tražbina zastarela i dr.).
3
2. Prelaz poveriočevih prava najemca (subrogacija). - Na jemca koji je izmirio
potraživanje, prelazi to potraživanje, sa svim sporednim pravima i garantijama za njegovo
ispunjenje.
3
Perović S., „
Obligaciono pravo
“, Beograd, Privredna štampa, 1980., str: 165.
5
