UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU
SEMINARSKI RAD
PREDMET: Toksikologija
TEMA:
Zootoksini
Mentori: Studentki:
Dr. Tatjana Golubović Jelena Stojanović 1591
Dr. Ana Milotojević Anđela Aleksić 15234
Niš 2018
Sadržaj:
Uvod ….……………………………………………………………………………………… 3
1.Toksini ……………………………………………………………………………………... 4
2. Zootoksini……………………………………………………………………………………4
2.1.Otrovne životinje I otrovnice………………………………………………………….…..5
2.2. Dejstvo zootoksina………………………………………………………………………..5
3.Podela Zootoksina…………………………………………….…………………………….. 5
3.1. Prema načinu na koji deluju na orgnizam……………………….……………………….
2.3. Dejstvo zotoksina
2.Drupe otrovnih životinja I otrovnica ………………………
1.Toksini
Toksin je otrovna supstanca koja nastaje u živim ćelijama organizama i djeluje u veoma
malim koncentracijama. Toksini mogu biti male molekule, peptidi, proteini koje prouzrokuju
oboljenje pri apsorpciji ili kontaktu sa tkivima. Efekti toksina varijaju od minimalnih do
smrtonosnih.
Podela toksina:
prema toksičnosti
prema poreklu
prema hemijskoj prirodi
prema dejstvu na ciljne organe
prema istraživanju
2. Zootoksini
Otrovne životinje su oduvek privlačile pažnju i izazivale strah kod ljudi
. Procjenjuje se da u
svetu postoji više od 10000 vrsta životinja koje možemo svrstati u otrovne
.
Prema načinu na
koji koriste otrove, životinje možemo podeliti u dve grupe:
o otrovnice ili fanerotoksične (grč. Farenos = očigledan; toksikon = otrov; aktivno otrovne)
(aktivne ubice), koje otrove proizvode u žlezdama i pomoću određenih organa (zubi zmija
otrovnica, bodlje na trbuhu škorpija, žaoke osa, otrovne helicere paukova i dr.) aktivno
unose u telo žrtve, koriste za lov ili odbranu. Kao primer mogu da posluže različite zmije,
insekti, ribe; njihovi otrovi su složeni,tzv. venomi,predstavljaju smesu različitih otrova
najčešće proteinske ili peptidne strukture;
o otrovne životinje ili kriptotoksične (grč. Kriptos = sakriven; pasivno otrovne) (pasivne
ubice) u nekom delu tela stvaraju otrov ili su ga slučajno sakupile (npr. školjke) kako bi
odbile predatora od sebe (samoodbrana); nemaju organe za unošenje u telo žrtve ili
neprijatelja; njihovi otrovi ili toksini su jednostavne strukture; otrovne životinje nemaju
nameru da povrede drugo živo biće; njihovo telo je upadljivih boja ili je šareno što
upozorava da su otrovne.
2.1. Otrovne životinje i otrovnice
Pojam ''otrovne životinje'' razlikuju se u njihovoj otrovnosti. Prema načinu na koji koriste
otrove, životinje možemo podeliti u dve grupe:
otrovnice ili fanerotoksične
1
, koje otrove proizvode u žlezdama i pomoću određenih
organa (zubi zmija otrovnica, bodlje na trbuhu škorpija, žaoke osa, otrovne helicere
paukova i dr.) aktivno unose u telo žrtve, koriste za lov ili odbranu. Mogu biti različite
zmije, insekti, ribe. Njihovi otrovi su složeni,tzv.
venomi
,predstavljaju smesu različitih
otrova najčešće proteinske ili peptidne structure.
otrovne životinje ili kriptotoksične
2
u nekom delu tela stvaraju otrov ili su ga slučajno
sakupile (školjke) kako bi odbile predatora od sebe (samoodbrana),nemaju organe za
unošenje u telo žrtve ili neprijatelja. Njihovi otrovi ili toksini su jednostavne strukture, pa
kod otrovne životinje nemaju nameru da povrede drugo živo biće. Njihovo telo je
upadljivih boja ili je šareno što upozorava da su otrovne.
2.2. Dejstvo zootoksina
Otrov se definiše kao materija koja je strana organizmu u koji je dospela i u kome remeti
normalne životne procese i izaziva druga oštećenja, a ne deluje mehanički ni
termički. Toksini su otrovi koje proizvode živi organizmi, a efekti koje oni izazivaju u
organizmu označava se kao toksičnost. Najčešći način unošenja otrova u telo čoveka je
putem hrane ili slučajnim ubodom, ugrizom životinje otrovnice.
U prirodi imaju dve osnovne funkcije:
predatorstvo, lov kao kod zmije, pauka, škorpije, meduze i dr.
odbrana od neprijatelja, kao kod pčele, ose, otrovnih žaba i dr.
1
grč. farenos= očigledan; toksikon= otrov; aktivno otrovne-aktivne ubice
2
grč. kriptos= sakriven; pasivno otrovne-pasivne ubice
Otrovni dupljari:
Meduze
su nastale pre oko 650 miliona godina. Danas nastanjuju brojna vodena
prostranstva, uglavnom tople okeane i mora. Telo ovih životinja sastoji se 95% od vode,
tako da meduze izvađene iz vode i stavljene na stenu na obali predstavljaju hrpu pihtijaste
providne mase koja se na suncu ubrzo osuši i gotovo ispari.
Meduze su prilično agresivne grabljivice koje na pipcima imaju milione žarnih ćelija koje
„ispaljuju“ u telo svojih žrtvi i time ih parališu, a zatim ih brzo progutaju ustima koja se
nalaze na dnu klobuka. Žarne ćelije su skoncentrisane najviše oko usnog otvora i na
pipcima. Sastoje se iz sićušnih kapsula u kojima je spakovan končić na čijem se kraju
nalaze bodljice. Ove ćelije luče otrovnu supstancu koja može biti fatalna za čoveka. Kada
su jednom upotrebljene, brzo propadaju i zamenjuju se novim.
U Jadranskom moru, pojavljuje se meduza Pelagia noctiluca. Klobuk joj je promera do 12
cm, bledo žute je do ružičaste boje. Nekada je teško vidljiva. Žari otrovom proteinskog
sastava. Prilikom dodira, oseti se jak bol posle kojeg se javljaju opekotine i mehurići.
Ako je zahvaćena velika površina tela dodirom s većim brojem meduza, mogu se javiti
simptomi kao što su mučnina, povraćanje, glavobolja, nemir, lokalne hemoragije i plikovi.
Kasnije se može javiti nekroza tkiva na mestu težih ozleda. Opisani su i simptomi slični
šoku.
Morska osa
- Chironex fleckeri Southcott, je vrsta meduze za koju možemo da kažemo da
je najotrovnija životinja na svetu. Njen otrov je među najsmrtonosnijima, napada srce, nervni
sistem i ćelije kože. Izaziva toliko jaku bol, da žrtve najčešće padaju u šok, udave se ili umru
od srčanog napada, pre nego dospeju do obale. Protivotrov postoji, ali ga žrtve moraju
primiti veoma brzo nakon uboda ove meduze, jer se njihov otrov veoma brzo deluje. Živi u
vodama Australije i Indonezije.
