Trgovinske grupacije u Evropi i međunarodni ekonomski odnosi

UVOD

Danas postoje različite vrste saradnji između suverenih država. Uzrok svake saradnje je globalizacija , koja podstiče međunarodne odnose i doprinosi njihovoj raznovrsnosti. Da bi smo o saradnji između država govorili na globalnom nivou, moramo prvo početi od jedne zemlje i njenog regiona. Od toga kako i kakve, kvalitativne i kvantitativne, odnose uspostavlja sa zemljama u svom regionu, zavisiće i njen nastup na globalnoj sceni. Osim bilateralne i multilateralne saradnje, uviđamo da su sve tešnjiji i institucionalizovani oblici ekonomske, finansijske, tehnološke, bezbedonosne i druge saradnje između regiona pojedinih država (pokrajina, republika), država u okviru formiranih regionalnih ekonomskih integracija (grupacija), i samih regionalnih integracija.Najistaknutiji među svim vidovima regionalnih odnosa i saradnji su svakako ekonimski odnosi. Nastajanje brojnih regionalnih integracija postao je globalni megatrend. Zato, mežemo zaključiti da savremenu svetsku privredu karakteriše proces globalizacije, odnosno procesi ekonomskih integracija i saradnje na makro i mikro nivou i po osnovu toga veća menunarodna trgovina i medjuzavisnost privreda različitih zemalja
Moderna istorija evropskih integracija vezuje se za vreme nakon Drugog svetskog rata kada ideje evropskog jedinstva dobijaju svoj formalni okvir u zaključivanju medjudržavnih ugovora. Međutim, ideja evropskog zajedništva znatno je starijeg datuma i skoro da ne postoji ni jedan period istorije civilizacije od antičkih vremena do danas koji nema utemeljenje u postojećem konceptu Evropske unije, bilo da se radi o strateškim političkim pitanjima ili pak kulturnoj matrici na kojoj počivaju evropske integracije.
Još od osnivanja Evropske ekonomske zajednice (EEC) bilo je predvidjeno da države članice EEZ vode zajedničku trgovinsku politiku. Tokom svih decenija postojanja Evropske zajednice stvorena je opsežna pravna osnova i kreiran institucionalni mehanizam za vodjenje jedinstvene spoljnotrgovinske politike. Trgovinski interesi država članica su se ujednačili, a EU je danas postala izuzetno važan igrač na svetskoj trgovinskoj sceni i kao takva pripadnik je najvećeg i najmoćnijeg trokuta globalne ekonomske supersile na svetu, tzv. Triade (EU, SAD i Japan)

VRSTE I ZNAČAJ EVROPSKIH INTEGRACIJA

Još u 19. veku Engleska, kao najrazvijenija zemlja tog vremena, a posle dugog perioda
protekcionizma u merkantilističko vreme, počela je da širi ideju o slobodnoj trgovini. Druge, nedovoljno razvijene države, nisu tada videle interes u takvoj ideji. U to vreme snižavanje carina je bio, uglavnom, čin koji se odobravao prijateljskim zemljama tako da je krajem 19. veka nastao niz bilataralnih ugovora o liberalizaciji, što je bio uvod u ono što mi danas poznajemo kao ekonomske integracije. Danas kao posledica procesa globalizacije dolazi do stvaranja ekonomskih integracija i to kako na mikro tako i na makro nivou, koje izmedju sebe stoje u odnosu medjuzavisnosti.
Osnovno obeležje ekonomskih integracija na mikro nivou jesu procesi spajanja i pripajanja preduzeća iz iste ili različitih zemalja. Ovi procesi su rukovoneni tržišnim motivima i po svom karakteru su spontani. Sa druge strane, postoje integracije i na makro nivou koje nastaju dogovorima izmenu država i po svom karakteru su formalne ili institucionalne.
Ekonomske integracije na makro nivou ili regionalne ekonomske integracije predstavljaju udruženja više zemalja sa ciljem liberalizacije medjusobne trgovine ili regulisanja trgovine sa trećim zemljama. Postoji nekoliko vrsta regionalnih integracija:
• sporazum o preferencijalnoj trgovini – podrazumeva sniženje carina u trgovini
izmenu zemalja potpisnica;
• parcijalna carinska unija – podrazumeva zajedničku carinsku tarifu prema trećim
zemljama, dok se zadržava postojeći nivo carina izmenu zemalja potpisnica sporazuma;
• zona slobodne trgovine – predstavlja potpuno ukidanje carina izmenu zemalja
članica integracije;
• carinska unija – predstavlja istovremeno ukidanje internih carina i zajedničku
carinsku tarifu prema trećim zemljama;
• zajedničko tržište – pored carinske unije podrazumeva i slobodno kretanje faktora
proizvodnje i zajedničku spoljnotrgovinsku politiku;
• parcijalna ekonomska unija – pored zajedničkog tržišta uključuje i haronizaciju
ekonomskih politika. Primer ove integracije je bila EU pre nastupanja monetarne unije;
• ekonomska unija – najviši je nivo ekonomskih integracije. Pored elemenata koje
sadrži parcijalna ekonomska unija sadrži i monetarnu uniju (zajednička valuta I zajednička monetarna politika). Jedina ekonomska integracija koja je dostigla ovaj nivo ekonomskog povezivanja jeste EU, koja je 1. januara 1999. godine postala ekonomska unija.

EU je svakako najznačajnija regionalna ekonomska integracija u svetu. Svoj put od
Ekononske zajednice za ugalj i čelik do ekonmske i monetarne unije EU je gradila punih pola veka.
Druga po značaju je Severnoamerička zona slobodne trgovine (NAFTA) čije su članice SAD, Kanada i Meksiko, regionalne integracije zastupljene su i na teritoriji Južne Amerike, Azije i Afrike pa se može reći da veliki broj država u svetu pripada nekoj od regionalnih integracija.