VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
MILUTIN MILANKOVIĆ
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
TEMA:
PREDMET:
Profesor: Student:
dr sc.med. Gordana Arsić-Komljenović
br. indeksa
Predavač:
Mr.sc.Jasmina Radojlović
Beograd, avgust, 2016. godina
SADRŽAJ
1. Uvod................................................................................................................. 2
2. Teorijski deo rada.............................................................................................3
2.1.Dijabetes kod odraslih – kliničke manifestacije i dijagnostičke
procedure................................................................................................... 3
2.2.Dijabetes kod dece – dijagnoza i kliničke manifestacije............................4
2.3. Faktori rizika i nastanak dijabetesa...........................................................6
2.4. Proces stvaranja dijabetesa........................................................................7
3. Rad i uloga medicinske sestre u savetovalištu za dijabetes.............................8
3.1.Edukacija o insulinu i insulinskoj terapiji..................................................9
3.2.Edukacija o kontroli dijabetesa.................................................................11
3.3. Edukacija o zdravstvenoj nezi dijabetičara..............................................12
3.4.Uloga medicinske sestre u kontroli dijabetesa i ishrani kod dece.............13
4. Cilj rada………………………………………………………………………14
5. Zaključak......................................................................................................... 15
6. Literatura.........................................................................................................16
2
2. Teorijski deo rada
2.1.Dijabetes kod odraslih – kliničke manifestacije i dijagnostičke procedure
Šećernu bolest možemo definisati kao sistemski poremećaj metabolizma u organizmu.
Čovek koji ima šećernu bolest u velikom broju, skoro u svim slučajevima, ovakav poremećaj
organizma karakteriše trajno povišen nivo glukoze u krvi ili hiperglikemija. Šećerna bolest može
da počne na različite načine. Ona se najčešće naglo ispoljava do dvadesete godine života (za
3/5/10 dana). Posle ovog životnog doba, ona može naglo da se razvije, što je ređe, i obično u
toku ili posle neke infekcije (nazeb, grip, zapaljenje grla, pluća, mokraćnih puteva i dr.). Inače, u
ovom dobu najčešće nastupa postepen, skoro neprimetan početak bolesti (za 2/4/6/8 nedelja),
koji može da se produži i na nekoliko meseci.
Slika 1. Plavi krug - simbol šećerne bolesti
U zavisnosti od načina nastajanja bolesti, pojavljuju se karakteristične tegobe u većem ili
manjem obimu. Obično se kaže da šećerna bolest može lako da se prepozna po tome ako neko
"mnogo žedni, mnogo mokri, dobro jede, a uz to slabi (gubi na težini) i brzo se zamara
(malaksao je)". Za ovakvo nastajanje šećerne bolesti kaže se da je klasično, pošto su prisutne sve
tegobe (simptomi) koje su karakteristične za ovo oboljenje. (1)
Međutim, intenzitet tegoba može da varira. Oboleli najčešće ne misli da je bolestan, već
ima svoje objašnjenje za prisutne tegobe ("slatko pije vodu posle jela", "dosta radi, pa se znoji i
dosta pije vode", "dobro jede, pa mu se pije voda", "ima suva usta, pa mora da pije vodu", itd.).
Međutim, kada tegobe postanu toliko izražene da postaju uočljive i za sredinu u kojoj živi,
obično se nađe neko ko ponešto zna o šećernoj bolesti, pa tako oboleli pođe lekaru. Kod manje
izraženih simptoma bolest se otkrije slučajno pri nekom od pregleda. Neke osobe imaju
4
nepodnošljivu potrebu za slatkišima, druge se žale na svrab na polnim organima, treće obolevaju
od čireva po koži, itd. Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na šećernu bolest, onda je potrebno
tu sumnju i potvrditi - naravno, lekarskih pregledom, koji se sastoji od dobijenih podataka od
strane obolelog, analize krvi i analize mokraće. (2)
Šećer u mokraći je prisutan ukoliko je vrednost šećera u krvi iznad 8,8 mmol/l (tj. više od
160 mg/dl). Vrednost šećera u krvi (glikemija) kod zdravih osoba iznosi od 3,9 do 5,6 mmol/l
(70-100 mg/dl). Kad se nalaz šećera u krvi kreće u granicama do 7.2 mmol/l (130 gr/dl), obično
se kaže da je šećerna bolest dobro regulisana (regulisana na najbolji način). U ovakvoj situaciji
nema šećera u mokraći. (3)
Ako se vrednost šećera u krvi nalazi u granicama od 9.9 do 11.1 mmol/l (180-200 mg/dl),
kaže se da je dijabetes relativno povoljno regulisan. Tada gotovo redovno ima šećera u mokraći,
a simptomi i znaci bolesti nisu obavezno prisutni. Nalaz šećera u krvi sa vrednostima oko 13.9
mmol/l (250 mg/dl) govori o loše regulisanoj bolesti. Kod ovih bolesnika se uvek nalazi šećer u
mokraći, a simptomi i znaci bolesti mogu da izostanu, ako je pogoršanje dijabetesa nastupalo
postepeno, a po trajanju je bilo dugo. Vrednosti šećera u krvi preko 19.2 mmol/l (350 mg/dl)
uvek su praćene nalazom veće količine šećera u mokraći (izuzev kod oboljenja bubrega), u kojoj
je čest i aceton. (5)
2.2.Dijabetes kod dece – dijagnoza i kliničke manifestacije
Šećerna bolest se može javiti i kod jako male dece i beba, ali i kasnije. Navodi se da se
bolest najčešće javlja u pubertetu i predškolskom uzrastu, ali, kao što je rečeno, ona se može
dijagnostikovati u različitom uzrastu dece. Osnovna karakteristika dečjeg dijabetesa je
nestabilnost, promenljivost, nagle promene nivoa glukoze u krvi iz dana u dan, ali i promena
koja se zbiva tokom rasta i razvoja. To je nešto na šta roditelji i deca treba da budu pripremljeni i
za šta treba da budu edukovani kako bi znali da odreaguju na adekvatan način. U daljem radu ću
više pažnje posvetiti uzrocima kao i procesu stvaranja same bolesti, a takođe i njenom delovanju
na organizam deteta i rasprostranjenost.(4)
5
