BIOCENOTIČKE OSNOVE
Unutar populacije uspostavljaju se
odnosi koji su rezultata deljenja zajedničkih
osnova unutar biotopa, ali i uspostavljanja
čitavog niza odnosa koji se tiču
unutarpopulacionih jedinstava. Odnosi
zajedničkog življenja uspostavljaju se i sa
pripadnicima drugih populacija koje
istovremeno nastanjuju isti biotop. Uticaji
drugih živih bića na različite oblike biotičkih
integracija jedinki ili grupa jedinki (bilo da
pripadaju istoj ili različitim vrstama) unutar
zajedničkog prostora življenja pripadaju
biotičkim faktorima i dovode do uspostavljanja
interkacija među populacijama. Te interakcije
su sastavni deo narednog biocenotičkog nivoa
integracije biotičkih sistema. Rezultanta
višegeneracijskih zajedničkih življenja
pripadnika različitih vrsta su različite
adaptivne karakteristike sadržane u posebnim
ekološkim valencama, ekološkim spektrima,
životnim formama i ekološkim nišama.
Biotički faktori
Već je ranije napomenuto da u
okruženju na svaki organizam deluju abiotički
faktori ili faktori nežive prirode. Međutim, osim
njih na svaki organizam deluju i
biotički
faktori
ili faktori žive prirode. Svako živo biće
zavisi od drugih živih bića iste populacje ili
drugih populcija (drugih vrsta unutar
biocenoze). Takvi uticaji koji dolaze od drugih
živih bića označeni su kao
biotički faktori
sredine
. Živa bića se nalaze u kompleksnom
međusobnom odnosu, jedni na druge utiču na
različite načine. Biljke mogu da deluju na biljke,
a životinje na životinje. Takođe, su prisutni
uticaji biljaka na životinje i životinja na biljke. U
svemu tome i čovek kao najsavršenije živo biće
učestvuje i ostvaruje izrazito jak uticaj.
Organizmi na druge organizme mogu da utiču
na dva načina:
posredno
i
neposredno
.
Posredni uticaj
može da se ilustruje primerom
bukve u listopadnoj šumi koja svojom
krošnjom zaseni prizemni sprat, i na taj način
utiče na biljke i životinje ovog sprata. Kao
primer može da posluži i uticaj bakterija, algi,
gljiva na sastav zemljišta koje potom utiče na
organizme koji tu nalaze stanište.
Neposredni
uticaji su mnogobrojni pr. predatorstvo,
parazitizam, simbioza, epifitizam, biohemijski
uticaji (alelopatija ili alelokataliza) itd. o čemu
će kasnije biti reči. U zavisnosti od toga koje
živo biće vrši uticaj na drugo živo biće biotičke
faktore klasifikujemo na:
1.
virogene
- uticaj virusa na druga
živa bića. Virusi su izazivači različitih bolesti
kod biljaka, životinja i čoveka (među kojima je
danas najpoznatija sida AIDS, zatim različite
vrste raka, virusna upala mozga ili encefalitis,
variola - velike boginje, žuta goznica, itd.).
2.
fitogene
- uticaj biljaka na ostala
živa bića pr. biljke mogu da utiču na druge
biljke, a kao primer možemo da navedemo i
uticaj viših biljaka na mikrorganizme preko
toksičnih materija fitoncida. Takođe neke divlje
vrste preko holina negativno deluju na
kulturne biljke pr.
Achillea millefolium
ili na pr.
pelin -
Arthemisia absinthium
svojim
prisustvom zadržava rastenje niza biljaka.
3.
zoogene
- uticaj životinja na
druga živa bića. Kao pr. neposrednog uticaja
možemo da navedemo: oprašivanje pomoću
insekata (
entomofilija
) ili ptica (
ornitofilija
),
korištenje biljaka za ishranu, raznošenje
semena i plodova (
zoohorija
) itd. Kao primer
posrednog uticaja možemo da navedemo uticaj
životinja na zemljište koje se ogleda kroz
fizičko - hemijske promene.
4.
antropogene
- uticaj čoveka na
ostala živa bića. Kroz razvoj ljudskog društva
menjao se uticaj čoveka na živu prirodu. U
prirodi je čovek izazvao čitav niz promena,
počevši od primitivnog lova, pa do današnjeg
stanja kada je praktično zagospodario
Planetom. Antropogeni fakori dalje mogu da se
podele na:
a.
mehaničke
ili faktore
fizičkog uništenja prirodnih resursa,
b.
tehničko - tehnološk
e
faktore izazvane proizvodnjom pr.
aerozagađenje, zagađenje reka otpadnim
vodama iz industrije (šećerana, klaonica,
fabrika ulja) itd.
c.
urbani
faktori - faktori
izazvani razvojem naselja,
d.
sociološk
i faktori - faktori
duštvene sredine i
e.
misaoni
faktori - faktori
nauke obrazovanja i vaspitanja.
Tipovi interakcija između dve vrste
118
Ranije smo razmatrali dejstva fizičke
sredine na organizme i reakcije organizama na
ta dejstva. Sredinu jednog organizma, pored
fizičke sredine, predstavljaju i druga živa bića
pokraj njega sa kojima stupa u odnose i od
kojih zavisi njegov opstanak. Ovi odnosi su
veoma složeni i nadmašuju odnose sa fizičkom
sredinom.
Sve odnose između jedinki možemo da
klasifikujemo na dva načina u zavisnosti da li se
radi o jedinkama iste vrste ili različitih vrsta
.
Prema tome postoje dve grupe odnosa i to:
1. Intraspecijski odnosi -
predstavljaju odnose između jedinki istih
vrsta i
2. Interspecijski odnosi -
predstavljaju odnose među jedinkama
različitih vrsta
Interspecijske odnose između
organizama dve vrste, odnosno između
njihovih populacija Odum (Odum, 1953) je
grupisao prema njihovom dejstvu na pozitivne
(+), negativne (
-
) i (
0
) ili neutralne pri čemu
dejstvo može da bude jednostrano ili
recipročno. Odnosi, sa druge strane, mogu da
budu jednostrano ili obostrano obligatorni ili
da budu samo fakultativni. Glavni tipovi
odnosa, odnosno tipovi interakcija populacija
dve različite vrste prikazani su u tabeli (Tab. 1).
Tab. 1: Analiza tipa interakcija
populacija dve različite vrste
Tip
interakcije
V
rsta
A
V
rsta
B
Gen
eralna priroda
interakcije
1
.
Neutr
alizam
0
0
Nije
dna
od
populacija ne
utiče na drugu
2
.
Komp
eticija
sa
uzajamnom
inhibicijom
-
-
Dir
ektna
inhibicija obe
vrste
od
strane druge
Pop
ulacija koja
trpi jači uticaj
biće
eliminisana
3
.
Komp
eticija
za resurse
-
-
Indi
rektna
inhibicija
prisutna kada
zajedničkog
resursa nema
dovoljno
4
Amen
-
0
Pop
.
salizam
ulacija A je
inhibirana,
Populacija B
ne
trpi
nikakav uticaj
(nije
afektovana)
5
.
Parazi
tizam
+
-
Pop
ulacija
A
parazit (po
pravilu manje
jedinke),
Interakcija
obligatorna za
parazita
Pop
ulacija
B
domaćin (po
pravilu
krupnije
jedinke)
Inte
rkcija
inhibitorna za
domaćina
6
.
Predat
orstvo
+
-
Pop
ulacija
A
predator (po
pravilu
krupnije
jedinke)
Inte
rakcija
obligatorna za
predatora
Pop
ulacija B plen
(po pravilu
sitnije
jedinke)
Inte
rkcija
inhibitorna za
plen
7
.
Kome
nsalizam
+
0
Pop
ulacija
A
komensal,
Inte
rakcija
obligatorna i
korisna za
komensala
Pop
ulacija
B
domaćin,
Inte
rakcija bez
nema uticaja
za domaćina
8
.
Proto
kooperacija
+
+
Inte
rakcija
je
korisna i za
vrstu A i za
vrstu B, ali nije
119
Neutralizam ili (0 0) - tu su dva
organizma, dve populacije, gde ni jedna od
njih ne trpi promene zbog prisustva druge,
odnosno ne deluju aktivno jedna na drugu.
Kompeticija
Kompeticija ili (- -) tip interakcije
gde oba organizma, populacije, stupaju u
aktivnu ili pasivnu konkurenciju za prostor,
hranu, zaklon, hranjive soli, kiseonik,
svetlot itd.
Kompeticija predstavlja tip
negativne interakcije između organizama. U
najširem smislu kompeticija označava
interakciju dva organizma koji se bore za isti
resurs. Interspecijska kompeticija je čest tip
odnosa između dve ili više različitih vrsta koja
utiče na njihov rast ili preživljavanje, kojoj je
još Darvin pripisivao veliki značaj kao jednom
od vidova u borbi za opstanak.
Kompeticija može da bude izražena
vidu indirektnog negativnog dejstva ili u vidu
direktnog negativnog dejstva jedne vrste na
drugu.
Prema tome kompeticija može da
bude :
1. kompeticija za resurse - indirektna
inhibicija prisutna kada zajedničkog resursa
nema dovoljno
2. kompeticija sa uzajamnom
inhibicijom - direktna inhibicija obe vrste od
strane druge. Populacija koja trpi jači uticaj
biće eliminisana.
Kompeticija se javlja se između jedinki
dve vrste sa istim ili sličnim ekološkim
zahtevima. Tu se dve vrste organizma, kroz
aktivnu ili pasivnu konkurenciju bore za hranu,
prostor, zaklon, da bi obezbedili pogodnost za
razmnožavanje u ograničenoj sredini. Po
pravilu kompeticija pri dužem trajanju dovodi
do kompetitivnog isključivanja. Teorijski vrste
koje imaju slične zahteve (sličnu ekološku nišu)
ne mogu živeti zajedno - Gauzeov princip
kompetitivne isključivosti. Do ovih zaključaka
Gauze je došao na osnovu eksperimenata koje
je izvodio sa dve vrste paramecijuma:
Paramecium aurelia
i
Paramecium caudatum
konstatovao je da
Paramecium aurelia
u
mešovitoj kulturi ima bržu stopu rasta i istisne
P
.
caudatum
(Sl. 1) Inače, kada su gajene u
ograničenom prostoru izolovano i sa
konstantnom količinom hrane pokazale su
sigmoidni oblik rastenja (Sl. 1
)
.
Sl. 1: Kompeticija između dve
srodne vrste
Paramecium
-a (Gauze, 1934)
Međutim,
ako se
Paramecium
caudatum
gaji zajedno sa
Paramecium bursaria
,
u medijumu sa bakterijama kojima se hrane
sa
njim može da opstane u mešovitoj kulturi jer
jedinke ove dve vrste ne zazimaju isti prostor
(u gornjem površinskom delu medija živi
P.
caudatum
, a
P. bursaria
na
dnu medija). Iz
navedenih razloga kompticija je oslabljena i
dve vrste koegzistiraju u kulturi i ne potiskuju
jedna drugu, jer zauzimaju različite niše.
Gauze je prvi istakao
»dve vrste
mogu ostati zajedno neograničeno dugo ako
zauzimaju različite niše«.
Na konačan ishod, rezultat
kompeticije utiču faktori okoline i biološki
atributi populacije:
Veća
brzina razmnožavanja -
jedna
vrsta potiskuje drugog kompetitora ako žive
zajedno, pri čemu će ona koja se brže
razmnožava potisnuti drugu pr.
Glaucoma
scintillans
uvek potisne
Paramecium aurelia
jer
se on sporije razmnožava.
Početni
razmer brojnosti -
brojnija
populacija potiskuje manje brojnu pr.
tvrdokrilac
Gnathoceros cornutus
potiskuje
Trogederma versicolor
ako je brojniji ili
obrnuto. Međutim, ako su u kompeticiji u
brašnu
Trogoderma versicolor
i
Tribolim
confusum
,
Tribolium
, bez obzira na razmer,
potiskuje
Trogoderma versicolor
.
121
