1
ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ПЕЋ-ЛЕПОСАВИЋ
ВШЈ КРАЉЕВО
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ
Тема: Русово схватање друштвеног уговора
Студент : Професор:
2
Садржај
Увод................................................................................................................................................3
Социјологија као наука..............................................................................................................3
Друштво.........................................................................................................................................3
Средњовековна учења о друштву.............................................................................................4
Нововековна учења о друштву..................................................................................................6
1.Уговорна теорија о друштву.......................................................................................9
1.1. Русово схватање друштвеног уговора.............................................................10
1. 2.Томас Роберт Малтус.............................................................................................10
2.Учење економиста......................................................................................................10
Закључак.....................................................................................................................................12
Литература..................................................................................................................................13
4
Исправом М.Марковић указује да је „Дарвинова теорија еволуције указала на
три претпоставке: 1)да су све врсте у природи (биљне и животињске) променљиве; 2)
да се индивидуе у врстама биолошки прилагођавају; 3) да у природи између
индивидуе влада борба за опстанак, што значи, јединке које нису способне да се
прилагоде својој средини пропадају. На тај начин се у самој врсти одвија процес
селекције, то јест природно одабирање.
Средњовековна учења о друштву
Са распадањем античког робовласничког друштва дошло је и до нестајања
многобројних филозофских, научних и уметничких тековина антике, Античка учења
дошла су до значајних истина о друштву, држави, моралу, праву и сл. Средњи век не
доноси ништа ново. Напротив, вера је завладала разумом и настала су мистицко-
религиозна учења о друштву као божијој творевини, што је представљало велики
надзнаку односу на античка учења.
Античка мисао о друштву
За анализу социјално-филозофске и политичке концепције друштва у грчкој
значајна су учења софиста, Платона, Аристотела, постаристотелоих школа –стоичке и
епику рејске. Први период старогрчке филозофије -космологија- односио се на разматрање природе,
која стоји у основи свега, укључујући и космос. Суштину космоса су попримали на различите начине: за
Талеса космички пра елемент је вода, за Анаксимена ваздух, док је по Хераклиту космос вечна
борба супротности, односно, по Питагори, универзална хармонија боројева. Коначно, космолоском
периоду античке мисли претходила је религиозно-митска визија светаи друштва, када је
постојао изразит интерес за историју богова (теогонију). Карактеристична дела у овом смислуп
редстављају Хомерова (18.век п.н.е.) „Илијада" и „Одисеја" и Хесиодове (17.век п.н.е.) „Теогоније".
Тек са софистима и Сократом човек доспева у средиште разматрања старогрчке филозофије, те се
тако јављају различита виђења човека и друштва. Митско и религиозно виђење историје, такође,
устукнуло је преднаучним истразивањем историје заслуга зато припада Херодотовој „Историј и Грчко-
персијских ратова" и Тукидидовој „Историји Пелопонеског рата". Релевантна мишљења о друштву и
друштвеним појавама Старих Грка су у доброј мери условљена специфичним друштвеним околностима
тадашњег доба. Робовласничка демократија и начин производње су рефлексија политичког и
економског система античке Грчке. Постојале су две основне класе: робовласници (слободни људи) и
робови, као и противуречности између села и града. Утицај града се снажно рефлектовао на живот на
селу. Градске средине су представљале средиште свеколиког политичког, економског и културног
живота, где су се одвијали политички договори, а у јавном животу су слободно учествовали сви
слободни људи. Политика се, уствари, сматрала најважнијом друштвеном делатношћу, па
се погрдно говорило о онима који су се клонили учешћа у овој области друштвеног
живота. Учешће у јавном животу, односно политици, представљало је за античке Грке
дужност, обавезу, част и потребу сваког слободног грађанина, а све ово заједно отварало је пут
демократији. Перикле је о демократији говори о као о акту храбрости, као о вредности коју треба
освајати, за њу се борити.
