2
SEMINARSKI RAD
Analiza
tražnje
za novcem u Srbiji
4
U
VOD
Funkcija tražnje za novcem predstavlja okvir za sagledavanje efikasnosti izabrane
monetarne politike, što je važan aspekt ukupne makroekonomske stabilnosti. Tražnja za
novcem je bitan pokazatelj ekonomskog rasta jedne privrede. Povećanje tražnje za
novcem uglavnom je indikator poboljšanja ekonomske situacije u zemlji, dok je njeno
smanjenje pokazatelj pogoršanja ekonomskih prilika. To proističe iz činjenice što rast
novčane tražnje uzrokuju porast proizvodnje i/ili opadanje brzine novčanog opticaja, a
smanjenje novčane tražnje kontrakcija realne proizvodnje.
Tražnja za novcem ima svoj dugoročni i kratkoročni aspekt. Porast proizvodnje
karakteriše dugoročni aspekt povećanja novčane tražnje, tj. potrebe za novcem
(transakciona tražnja). To znači da se porast emisije novca, koji je konzistentan sa
stabilnošću cena, može na dugi rok realizovati samo u skladu sa porastom proizvodnje.
Na kratak rok, smanjenje brzine opticaja novca može da utiče na povećanje tražnje za
novcem nezavisno od kretanja realne proizvodnje. Međutim, ukoliko se povećanje
novčane mase kontinuirano vrši nezavisno od kretanja proizvodnje, dolazi do jačanja
inflatornih pritisaka.
Merama monetarne politike centralna banka indirektno i direktno utiče na tražnju
za novcem. Naime, povećanjem eskontne stope i stope obaveznih rezervi utiče na porast
kamatne stope, koja vodi smanjenju tražnje za novcem. Tražnja za novcem, s druge
strane, utiče na privrednu aktivnost, stabilnost kursa itd. i na taj način postaje osnova za
primenu transmisionog mehanizma putem koga se usklađuju ciljevi sa instrumentima
monetarne politike. Potreba za ovom vrstom analize proističe pre svega iz činjenice što
savremena centralna banka preko svojih mera utiče na tražnju za novcem i, pretežno,
indirektno sprovodi monetarnu politiku.
Kada govorimo o tražnji za novcem, mislimo zapravo na novac u realnom smislu,
tj. na ponudu novca deflacioniranu opštim nivoom cena (indeks cena na malo, GDP
deflator i sl.). Ona je funkcija ukupne ekonomske aktivnosti i skupa varijabli koje
predstavljaju oportunitetne troškove.
5
Prema ekonomskoj teoriji, tražnja za novcem je pozitivno korelisana sa ukupnom
ekonomskom aktivnošću. Sa njenim porastom raste i dohodak, a samim tim i broj i obim
transakcija, čime se povećava potreba za držanjem novca. S druge strane, tražnja za
novcem je negativno korelisana sa oportunitetnim troškom držanja novca – tj. što su
prinosi na drugi oblik držanja novca veći, to je oportunitetni trošak držanja novca veći.
Kao mera oportunitetnog troška najčešće se uzima kamatna stopa koju bi novac kao
depozit doneo (
own rate of money
), očekivana inflacija i promena deviznog kursa. To
stanovište je potvrđeno mnogim teorijskim i praktičnim istraživanjima.
1. I
SKUSTVA PRIVREDA U TRANZICIJI U ANALIZI TRAŽNJE ZA NOVCEM
Gotovo sve privrede centralne i istočne Evrope koje su početkom devedesetih
godina sprovodile proces tranzicije suočavale su se sa istim problemima – naraslim
spoljnim dugom, visokim nivoom budžetskog deficita i pre svega visokim stopama
inflacije u prvim godinama tranzicije.
Osnovni cilj monetarne politike, na primer, Češke bio je smanjivanje stope
inflacije pojačanom kontrolom od strane monetarnih vlasti i obezbeđivanje stabilnosti
deviznog kursa. Jedan od ključnih elemenata kontrole domaće inflacije bio je
obezbeđivanje stabilnosti tražnje za novcem. U istraživanju J. Klaceka i K. Smidkove
1
,
vršenom za period 1992–1995. godine pomoću modela sa korekcijom greške, ocenjena je
dugoročna funkcija tražnje za novcem. Kao pokazatelji realne tražnje za novcem
korišćeni su realni M1 i M2. Rezultati su pokazali da je tražnja za novcem u ovom
periodu zavisila pre svega od nivoa potrošnje (potrošnja je u ovom modelu korišćena kao
pokazatelj ekonomske aktivnosti) i od stope inflacije. K. Cuthbertson i D. Brendin
2
kritikuju ovaj model zbog toga što ne uključuje stepen dolarizacije privrede kao faktor u
analizi realne tražnje (problem dolarizacije češke privrede bio je izražen u posmatranom
1
J. Klacek, K. Smidkova: The demand for money function, The case of the Czech Economy, Czech
National Bank Working paper, series 41, Praha.
2
K. Cuthbertson, D. Brendin: Money demand in the Czech republic since transition, Journal of policy
Reform, Januar 2001.
7
efekat kamatne stope na domaćem tržištu na realnu novčanu tražnju i cene za period 1991–
2000. godine. U analizu je uključen i efekat deviznog kursa na inflaciju, koji se pokazao
najznačajnijim u slučaju Češke. Efekti kamatne stope i deviznog kursa na tražnju za
novcem takođe su se pokazali značajnim u politici kontrole i suzbijanja inflacije, sa
izuzetkom Češke, u čijem slučaju se efekat kamatne stope na tražnju za novcem pokazao
značajnim tek sa uključivanjem većeg broja docnji u model. Testovi stabilnosti pokazali su
da početak procesa tranzicije karakteriše nestabilnost tražnje za novcem, a da se u
kasnijem periodu postiže njena stabilnost.
2. O
SNOVNE KARAKTERISTIKE EKONOMSKIH KRETANJA
R
EPUBLIKE
S
RBIJE U PROCESU
TRANZICIJE
Privreda Republike Srbije tokom devedesetih godina bila je suočena sa brojnim
problemima – drastičnim padom društvenog proizvoda, na nivo od 50% društvenog
proizvoda iz 1989. godine, cenovnom nestabilnošću, koja 1993. prerasta u hiperinflaciju,
jakom ekonomskom blokadom od strane Zapada, uvođenjem sankcija, rastom
nezaposlenosti do nivoa od preko 30%, znatnim obimom sive ekonomije, NATO
bombardovanjem i dr. Pomenuti problemi su se, naravno, u velikoj meri odrazili na
celokupna makroekonomska kretanja.
U takvim uslovima, nemačka marka je nezvanično preuzela sve funkcije
oslabljene nacionalne valute, pri čemu je valutna supstitucija poprimila šire razmere.
Stanovništvo i privreda su bežali iz domaće valute da bi izbegli inflacioni porez.
Neadekvatna rešenja tadašnje ekonomske i monetarne politike u suzbijanju negativnih
efekata navedenih problema dodatno su pogoršala situaciju.
Iako su tokom 1994. i 1995. godine sprovođene privredne reforme koje su dovele
do zaustavljanja hiperinflacije, delimičnog jačanja privrednih aktivnosti i vraćanja dela
transakcija iz nelegalnih u legalne tokove platnog prometa, radikalnije ekonomske
promene sprovode se tek nakon oktobra 2000. godine.
6
Monetarne vlasti su od tada kao
6
Krajem 2000. obnovljeno je i članstvo Srbije i Crne Gore u Međunarodnom monetarnom fondu. U
2002. je odobren trogodišnji fanansijski aranžman za produženo finansiranje, koji se završava maja 2005.
godine.
