SADRŽAJ
1. Uvod
...............................................................................................................................1
1.1 Privredni značaj pšenice
...........................................................................................................................2
1.2Poreklo i geografska rasprostranjenost.........
.......................................................................................
3
2. Teorijski deo
................................................................................................................4
2.1 Morgološke osobine....…....................................................................................................5
2.2 Biološke osobine................................................................................................................10
2.3 Odnos pšenice prema uslovima spoljašne sredine.............................................................14
2.4 Tehnologija proizvodnje pšenice.......................................................................................15
3Zaključak
......................................................................................................................22
3.1 Zaključak............................................................................................................................23
4. Literatura
.................................................................................................................... 24
1.2 Poreklo i geografska rasprostranjenost
Pšenica je vrlo stara kultura, koja se po većini autora gaji preko 10.000 godina. Prema
Vavilonu i Flaksbergeru sve vrste roda
Triticm
potiču iz 4 ishodna centra 1. Jugozapadna
Azija 2. Etiopija (Abisinija) 3. Prednja Azija (Jermenija,Sirija,Palestina). 4.Južni Balkan i
Mala Azija. Pšenica se odlikuje velikim poliformizmom, zahvaljujuci ozimim i jarkim
forama. Ozime forme gaje se od 16 do 60˚ severne geografske širine, a na južnoj poluloptu do
krajnjih granica Afrike i Australije. Jare forme gaje se od 67˚ severne širine (Norveška), a
krajnje južne tačke su u J. Americi. U pogledu nadmorske visine pšenica se gaji do 4000m. u
Aziji, do 3800 m. u J. Americi, Evropi do 1700 m, a u našoj zemlji do 1000m.
Površine u svetu pod pšenicom iznose oko 220.000.000 ha ili 23% svetskih obradivih
površina. Najčešće površine pod pšenicom nalaze se u Kini-30.000.000 ha; Rusiji-26.000.000
ha; Indiji-25.600.000 ha; SAD-23.900.000 ha. Prosečni prinosi pšenice u svetu su oko 2.600
kg/ha. Unašoj zemlji zadnjih 10 godina, pšenica se prosečno seje na površini 634.000 ha. a
prosečni prinosi su oko 3.40 t/ha.
internodiju između dva kolenca i ima ulogu da stablu da čvrstinu i mehaničku zaštitu. Lisni
rukavac nije srastao za stablo. Veza stabla i rukavca uspostavljena je preko lisnog kolenca
koje se nalazi neposredno iznad stablovog kolenca. Na vrhu rukavca nalaze se dva mala
roščića. Kod pšenice
auriculae
su srednje razvijene i njihova ulga je da bolje pričvrste
rukavac za stablo. Na prelazu lisnog rukavca u lisku nalazi se jezičak ili vezica, koja ima
ulogu da spreči ulazak vode između rukavca i stabla i time spreči razvoj patogena u ovom
prostoru. List pšenice je svetlo do tamno zelene boje, sa ili bez voštane prepravke, bez ili sa
kratkim nodusa i krece se od 4-6 po stablu. Kod pšenice su donji listovi slabije razvijeni,
srednji i gornji su razvijeniji i imaju veću fotosintetičku aktivnost, naročito zadnji list –
zastavičar.
Cvet:
Cvetovi su kod pšenice skupljeni u cvast klas. Kad se sastoji iz vretena klasa i klasića.
Vreteno klasa je člankovito sa usecima u oblik cik-cak linije. Na usecima vretena klasa,
naizmenično sa jedne strane i druge strane postavljeni su kasići. U zavisnosti od dužine
članka vretena, klas pšenice može biti zbijen, poluzbijem ili rastresit. U zavisnosti od
rasporeda klasića, klas po obliku može biti piramidalan- sužen pri vrhu, običan- jednak po
celoj dužini i glavičast ili skverhedan- sa proširenim i zbijenim vrhom. Klasići se sastoje iz
dve pleve (
glumae
), vretenca klasića i cvetova. U klasiću broj cvetova varira od 1-7, najčešće
ih je od 3 do 5. Cvet je sastavljen iz dve plevice (
palea
), dve plevičice (
lodiculae
), tri
prašnika i tučka sa dva perasta žiga. Plevice predstavljaju spoljni omotač cveta i ima zaštitnu
ulogu. Donja ili spoljna plevica cveta naziva se (
palea inferior
) ili (
palea exterior
) i kod
ostalih formi završava se osjem. Druga plevica je gornja ili unutrašnja i naziva se(
palea
superior
) ili (
palea interior
). Plevičice se nalaze pri osnovi cveta između plevica i plodnika.
Plevičice upijanjem vode bubre vršeći pritisak na plevice i tako delimično otvaraju cvetove,
radi lakšeg prenošenja polena vetrom na žigove tučka. Između pleva i plevica u sredini cveta
nalazi se tučak koji čine plodnik i dva perasta žiga okružena sa tri prašnika.
Cvetovi kod pšenice
