FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
Predmet: Privredno pravo
STEČAJ KAO OSNOV PRESTANKA
PRIVREDNOG DRUŠTVA
Seminarski rad
Profesor:
Student:
dr Ana Opačić
Bajram Morina
Br. Indeksa I0513-18
Požarevac
April 2020. godine
SADRŽAJ
UVOD ....................................................................................................................... 3
1. STEČAJ
............................................................................................................... 4
1.1. Pojam stečaja ..................................................................................................... 4
1.2. Istorija stečaja .................................................................................................... 5
1.3. Vrste stečaja ....................................................................................................... 7
2. STEČAJNI POSTUPAK
................................................................................... 7
2.1. Pojam stečajnog postupka ................................................................................. 8
2.2. Organi stečajnog postupka ................................................................................ 8
2.3. Faze stečajnog postupka ................................................................................... 10
3. UZROCI STEČAJA
.......................................................................................... 12
3.1. Interni uzroci stečajnog postupka ..................................................................... 13
3.2. Eksterni uzroci stečajnog postupka .................................................................. 13
4. EKONOMSKI ASPEKTI STEČAJNOG POSTUPKA
................................ 14
ZAKLJUČAK ......................................................................................................... 15
LITERATURA ........................................................................................................ 16
1. Stečaj
Stečaj je kolektivan način naplate potraživanja udruženih poverilaca dužnika. To je sudska
zaplena celokupne imovine dužnika u korist udruženih poverilaca. Stečaj predstavlja stanje
insolventnosti ili prezaduženosti usled koga dužnik nije u mogućnosti da ispunjava svoje novčane
obaveze. Insolventnost se ispoljava obustavom ili prekidom plaćanja dospelih obaveza dok
prezaduženost predstavlja takvo imovinsko stanje dužnika u kome njegova ukupna imovina nije
dovoljna za podmirenje njegovih dugovanja. I u jednom i u drugom slučaju dužnik manifestuje
nesposobnost za plaćanje.
1
1.1. Pojam stečaja
U teoriji se mogu naći mnoge definicije stečaja. Svakom od njih se nastoji da se na što bolji
način odredi suština ovog institute, koji zapravo predstavlja način namirenja potraživanja
poverilaca.
Stečaj se najčešće definiše kao “stanje u kome dužnik ne može da izvršava svoje obaveze
prema poveriocima i, s druge strane, prinudno izvršenje potraživanja svih poverilaca nad
imovinom dužnika, što dovodi do gubljenja pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika”. Stečaj je
zakonom utvrđen postupak koji se provodi nad imovinom dužnika radi namirenja poverilaca.
Pored namirenja poverilaca stečajem se onemogućava dalje loše poslovanje privrednog subjekta.
Stečajem se postiže kako ravnomerno namirenje poverilaca tako i zaštita dužnika od poverilaca
koji na svaki način žele da se namire iz dužnikove imovine. S obzirom na sve veće ekonomske
prilike ili bolje rečeno neprilike, sve je veći i broj privrednih subjekata koji imaju teškoća u
poslovanju, pa samim tim nisu pošteđeni ogromnih novčanih gubitaka, što prvo dovodi do
nemogućnosti izvršavanja obaveza tj. nemogućnosti plaćanja, da bi u končnici dovelo do
neizvršenja obaveza prema poveriocima, ali i trećim licima. U jednoj takvoj situaciji, jedno
privredno društvo prestaje da postoji, odnosno dolazi do stečaja koji pored likvidacije zapravo
predstavlja način prestanka jednog privrednog društva. Stečaj, dakle možemo definisati kao stanje,
koje je sud proglasio, u kome se nalaze, s jedne strane dužnik, koji je obustavio plaćanja ili mu je
imovina nedovoljna da se iz nje namire potraživanja svih poverilaca, a sa druge strane poverioci
čija su potraživanja ugrožena obustavom plaćanja ili prezaduženošću njihovog zajedničkog
dužnika. Iz date definicije možemo zaključiti da je primarni cilj stečaja da se namire poverioci i da
se ispune odnosno ostvare njihovi imovinski zahtevi. Drugi cilj stečajnog postupka jeste gašenje
privrednog subjekta koji nije u stanju da izvršava svoje obaveze.
1
Slijepčević, B., D., (2014). Pojam i pravne pretpostavke stečaja u: Dragiša B. Slijepčević, (urednik) Primena
pojedinih instituta stečaja – zbornik radova, Beograd, Glosarijum, str. 7-35.
U literaturi pored pojma stečaj susrećemo i pojam stečajni postupak pa možemo postaviti
pitanje da li su to termini koji označavaju jedan isti institut ili su to ipak različiti termini. Već sam
rekla da je stečaj stanje jednog privrednog subjekta u kojem ono nije u mogućnosti da izvršava
svoje obaveze. S druge strane, stečajni postupak označava put koji se mora preći do kraja kada se
gasi jedan privredni subjekt- stečajni dužnik, odnosno koji će se u jednom momentu prekinuti,
kada dolazi do obustavljanja stečajnog postupka i nastavka rada dužnika. Dakle, mogli bismo reći
da su stečaj i stečajni postupak dva termina koja označavaju jedan institut, s tim što prvi termin
označava stanje finansijski nesposobnog subjekta- dužnika, dok drugi označava postupak u kome
će se primijeniti posebna pravila radi utvrđivanja da li je određeni subjekt platežno nesposoban,
koliko period platežne nesposobnosti traje, postoji li vjerovatnoća da taj subjekt nastavi sa radom,
na koji način će se namiriti poverioci tog subjekta, itd.
1.2. Istorija stečaja
Kao pravni institut stečaj se prvi put pojavljuje u rimskom pravu. Njegov razvoj tekao kroz tri
instituta:
missio in bona, cessio bonorum i distractio bonorum
.
2
Uvođenjem instituta
missio in
bona
izvršenje se više ne sprovodi nad dužnikom već nad njegovom celokupnom imovinom bez
obzira na visinu duga. Značaj ovog instituta jeste što prvi put dolazi do izražaja zajednica
poverilaca. Kod instituta
cessio bonorum
poverioci se namiruju iz vrednosti prodate dužnikove
imovine. Ako je vrednost manja od duga, deoba se vrši na jednake delove. Primenom instituta
distracti bonorum
prodavao se samo deo imovine dužnika koji je bio dovoljan za namirenje
dugova poveriocima.
Nakon propasti Rimskog carstva usledio je zastoj u razvoju pravne misli koji je trajao sve do
XIII veka i razvoja trgovačkog prava prema kome se licu koje je prestalo da plaća svoje obaveze
oduzima imovina. Dužnikovu imovinu je utvrđivao sud a poverioci istog ranga su imali isti udeo u
deobnoj masi.
Kodifikaciju stečajnog prava prvi put je uvela Francuska.
3
donošenjem uredbe koja predstavlja
zakonski osnov za otvaranje stečaja. Obustava plaćanja dužnika se navodi kao stečajni razlog, a
prvi put se pojavljuju i stečajni organi (stečajni sud, stečajni upravnik) kao i pokušaj poravnanja i
stečajni postupak.
U Španiji, u XVII veku, sud ima favorizujući položaj u namirenju poverilaca. Španski i
francuski pravni sistemi su osnov za razvoj romanskog sistema stečajnog prava u kome
dominantnu ulogu u stečaju imaju poverioci, i germanskog sistema u kome je uloga suda
dominantna.
2
Milosavljević, A., (2016). Imovinsko-pravne posledice pokretanja stečajnog postupka u domaćem i uporednom
pravu, doktorska disertacija, Novi Sad, Univerzitet Edukons, str. 19
3
Ibid. str. 21
