Универзитет у Београду
Географски факултет
(СЕМИНАРСКИ РАД)
„Друштвено-географске основе развоја туризма Шпаније“
Ментор: Студент:
Аљоша Будовић Хелена Малетић 144/20
Београд, 2020.
1
САДРЖАЈ
1. Увод ................................................................................................................ 2
2. Географски положај ...................................................................................... 3
2.1. Апсолутни (примарни) положај ............................................................ 3
2.2. Релативни (секундарни) положај .......................................................... 5
3. Историјски развој .......................................................................................... 6
3.1. Старији период ....................................................................................... 6
3.2. Реконквистички период ......................................................................... 6
3.3. Период Хабзбурговаца ........................................................................... 7
3.4. Пропадање колонијалног царства ......................................................... 7
3.5. Период успостављања републике ........................................................ 8
3.6. Период Франкове диктатуре и након ње .............................................. 8
4. Друштвено-географске карактеристике ...................................................... 9
4.1. Државно уређење ................................................................................. 9
4.2. Становништво ...................................................................................... 9
4.3. Економија ............................................................................................. 10
4.4. Привреда ............................................................................................... 11
5. Туристички производ ................................................................................. 12
5.1. Туристички развој ............................................................................... 12
5.2. Туристички промет ............................................................................. 13
6. Закључак ...................................................................................................... 15
7. Литература ................................................................................................... 16
8.
3
2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Посматрајући компоненте географског положаја Шпаније као једне од водећих
рецептивних држава, са сигурношћу се може рећи да је изузетно повољан. То потврђује
чињеница да је још у историји свог развоја имала повољан положај, будући да је била
део центра трговине и поморства до новог века, након чега је освајањима морепловаца
проширила територије на другим континентима.
2.1. Апсолутни (примарни) положај
Математичко-географски положај. Шпанија је смештена у јужној Европи, на
Пиринејском полуострву. Граничи се са Португалијом на западу, Француском и
Андором на североистоку. Протеже се од Атлантског океана на северу и северозападу
до Средоземног мора на југу и истоку. Гибралтарским мореузом је одвојена од
афричког копна. Држава обухвата и неколико група острва и енклава, међу којима су
Балеарска острва у Медитеранском мору, Канарска острва у Атлантском океану, као и
Сеута и Мелиља на северу Марока. Шпанију пресеца Гринички меридијан. Површина
износи 505940 km
2
.
Слика 3. – Математичко-географски положај Шпаније
Извор: (http://www.geographicguide.com)
4
Природно-географски положај. Шпанија заузима већи део брдовитог
Пиринејског полуострва. Излази на Средоземно море и Атлантски океан. Познавајући
основне геоморфолошке одлике, Шпанија се може делити на три главне рељефне
целине (Давидовић, 2004):
1. Мезета;
2. Пиринеји;
3. Андалузијске планине.
Центар Шпаније заузима Мезета, пространа висораван. Кастиљским планинама
је подељена на Северну и Јужну Мезету. Према југу се постепено уздиже у Сијера
Морену, која се затим спушта у Андалузијску низију. Источни део низије чине Бетијске
планине. На североистоку Мезету окружују Иберијске планине, које се спуштају у
Арагонску котлину, у средњем току реке Ебро. Котлина се успиње на Каталонска брда,
а затим се преко предгорја диже у Пиринеје, младе веначне планине. Иберијске
планине се према западу настављају на Кантабријске планине и Галицијско побрђе. У
оквиру рељефа треба споменути и долине већих река, а то су Ебро, Тахо, Гвадалкивир,
Гвадијана и Дуро.
Клима Шпаније је мешовита: у Атлантском приобаљу је океанска, у
Медитеранској области средоземна, а у унутрашњости континентална са врло врућим
летима и хладним зимама.
Ресурсни положај. Шпанија располаже значајним природним ресурсима, као
што су мора, реке, шуме, земљиште, руде, клима, ветар и Сунчева енергија.
Испаравањем воде са мора и излучивањем падавина, може помоћи у побољшању
водостаја и протицаја река сушних предела у овој држави. На многим река подигнуте
су бране због потребе за пићем, индустријом и вештачким наводњавањем. Вода је
такође значајна и за риболов.
Земљиште се јавља у више типова, почев од
шумског, мрког, флувијалног земљишта, камењара и црвенице. Природна вегетација је
још у прошлости знатно уништена. На северозападу расту листопадне шуме (буква,
бреза, кестен, храст лужњак), а у вишим пределика бор и јела. Некада је унутар копна и
на средоземном подручју расла зимзелена шума (чесвина, храст плутњак, пиније), а сад
Слика 4. – Природно-географски положај Шпаније
Извор: (http://mapswire.com)
