1
XIII београдска гимназија
Љешка, 47
Матурски рад из биологије
Фактори ризика за настанак
кардиоваскуларних болести и мере
превенције
Ментор У ченик
Проф. Даница Ђурић Вукић Кљајић IV
6
Београд, Јун 2020.
2
Садржај:
1. Увод.......................................................................................................................................3
2. Анатомија срца.................................................................................................................... .5
3. Физиологија срца .................................................................................................................7
4. Крвни судови ........................................................................................................................9
5.
Кардиоваскуларне
болести ................................................................................................14
5.1.
Најчешће
кардиоваскуларне
болести .............................................................................15
5.1.1.
Коронарна
болест
срца .................................................................................................15
5.1.2 Атеросклероза ...............................................................................................................20
5.1.3.
Дисекција
аорте ............................................................................................................25
6. Физичка активност у превенцији и рехабилитацији кардиоваскуларних болести ………..28
7. Ефекти физичке активности на кардиоваскуларне факторе ризика ………………….………...…31
8. Закључак.............................................................................................................................33
4
Нерегулисан ниво шећера у крви, такође доводи до већег ризика за настанак обољења крвних
судова, па тако и развој коронарне болести. Сличан ефекат на срце и крвне судове има и
нерегулисан ниво масноћа у крви.
Уз све ове чиниоце, додатну опасност за развој коронарне болести, стварају и наше животне
навике. Обилна исхрана, која доводи до гојазности, пушење дувана, недовољна физичка
активности су свакако чиниоци ризика на које својим стилом живота можемо изузетно позитивно
утицати, и на тај начин се заштити. На генетску структуру не можемо утицати, али смањивањем
ризичног понашања, можемо бар донекле ублажити. Благовремено откривање и добро
регулисање, високог крвног притиска, нивоа шечера и масноћа у крви, знатно смањују опасност
од настанка коронарне боилести. Промена животних навика, правилна исхрана, редовна и
умерена физичка активности, као и потпуни престанак пушења дувана и боравка у просторијама
испуњеним дуванским димом, у великој мер исмањују ризик од настанка коронарне болести.
Ризик од кардиоваскуларних обољења све је већи - стопа смртности у Србији је у
последње четири године код жена порасла за 14 одсто, а код мушкараца за 11 одсто. У Србији
сваких 18 минута по једна особа умре због неког кардиоваскуларног обољења.
Слика 1 (Кардиоваскуларни систем)
5
2.АНАТОМИЈА СРЦА
Шематски се срце може поделити у десну венску и леву артеријску половину. Свака
половина има предворје или преткомору и комору. Лево срце дели од десног у области атрија
танки зид, септум интератриале, а у области вентрикула дебели, септум интервентрикуларе.
Између атрија и вентрикула налази се са сваке стране атриовентрикуларно ушће које затвара код
сваке систоле на десној страни валвула трицуспидалис, а на левој страни валвула бицуспидалис
или митралис. У атрије улази крв великог, односно малог крвотока, а вентрикули контракцијом
своје снажне мускулатуре терају крв у велики, односно у мали крвоток. У десни атриј улази
венска крв из читавог тела, осим плућа, путем горње и доње шупље вене, као и корнарарнога
венског синуса који скупља венску крв из зидова самог срца. У леви атриј улазе четири
пулмоналне вене које доводе артеријску крв из плућа. Из десног атрија долази венска крв у десни
вентрикул који контракцијом избацује крв у плућну артерију кроз остиум артериосум декструм.
Та крв одлази у плућа. Артеријализована крв из плућа долази путем плућних вена у леви атриј, а
одатле прелази кроз митрално ушће у леви вентрикул. Из левог вентрикула одлази артеријска
крв кроз лево артеријско ушће у аорту и тако по читавом телу. Ознака артерија, односно вена, не
значи да кроз дотичну жилу тече артеријска, односно венска крв. То име означава само правац у
коме крв тече. Ако крв тече од срца према неком органу, таква се жила увек зове артерија, макар
кроз њу текла и венска крв. Нпр. а. Пулмоналис води венску крв из срца у плућа. Ако нека жила
доводи крв према срцу, она се увек зове вена, ма у њој била и артеријска крв.
Слика 2 (Изглед срца спреда)
Слика 3 (Изглед срца отпозади)
7
предњи папиларни мишић у левом вентрикулу, мали део десног вентрикула, предњи папиларни
мишић у десном вентрикулу и conus pulmonalis.
Срчане вене
. Венску крв срца скупља
sinus coronarius
који пролази кроз sulcus coronarius на
задњој страни левог срца и завршава у десном атрију. На његовом ушћу налази се valvula sinus
coronarii Thebesii. У области тупог срчаног руба улива се у вена
cordis magna
. Осим тога, он има
још читав низ притока. У области левог атрија формира се
v. obliqua atrii Marshalli
, остатак duktusa
Cuvieri. На граници велике срчане вене и коронарног синуса налази се valvula Vieussenii.V. cordis
magna полази од срчаног врха и иде кроз предњу интервентрикуларну бразду и улази у области
коронарне бразде у sinus coronarius.
3.ФИЗИОЛОГИЈА СРЦА
У склопу циркулаторног апарата срце је једина моторна снага која покреће крв. Сви други
фактори су у погледу ове функције од релативно малог значаја. За разлику од других органа, срце
се налази у непрестаној ритмичкој активности те изузевши релативно кратке дијастоличке фазе,
нема могућности да се одмара.Величина рада који срце обавља није константна, него се мења
зависно од потреба организма. Срце, према томе, мора имати високо развијену способност
адаптације.Ову адаптацију на различите величине оптерећења обавља делимично сам срчани
мишић, захваљујући посебним својствима, а делимично се она врши регулацијом помоћу
екстракардијалних фактора.Постоји још једна карактеристика срца по којој се оно на јединствен
начин разликује од других органа.То је висок степен аутономног рада који омогућава његову
трајну активност и без екстракардијалних импулса, живчаних или хуморалних.
Импулс који настаје у центру аутономног рада шири се кроз срчани мишић захваљујући
његовој способности проводљивости. Проводљивост је способност целога срчаног мишића, али
је изузетно развијена у специфичној (проводној) мускулатури: Хисовом снопу, његовим крацима
и Пуркyнеовин нитима. У специфични проводни систем срца убрајају се и већ споменути
примарни и секундарни центар аутономног рада, синусни и атриовентрикуларни чвор. Стање
узбуђења (импулс) шири се у миокарду у нормалним условима без губитка на интензитету.Ако се
смањи виталност миокарда (због аноксије (одсуство кисеоника у појединим органима у
организму), притиска, упале, интоксикације), импулс ће се проводити смањеном брзином, а у
крајњем случају провођење ће бити онемогућено, тј. настаће срчани блок. Брзина провођења
импулса није у свим деловима срца једнака.У радној мускулатури атриј износи 0,8 м/сец; у радној
мускулатури вентрикулус 0,4 м/сец; у Хисовом снопу и његовим крацима те у Пуркyнеовим
нитима 1-2 м/сец. Већа брзина провођења у специфичној мускулатури омогућава брже
довођење импулса у вентрикуларну мускулатуру него што би то било кад би се импулси ширили
радном мускулатуром.Ова чињеница има велико функцијално значење .Да би срце радило као
ефикасна пумпа, сви делови вентрикула морају се синхроно контраковати. Велика брзина
провођења импулса омогућује да импулси стигну у различите делове вентрикуларне
мускулатуре у веома кратким временским интервалима.
Срчани циклус
.Под тим називом подразумева се редослед координираних покрета срца у
временском интервалу између почетка једне систоле атрија па до почетка наредне. Употребљава
се и назив срчана револуција. У срчаном циклусу дешавају се бројне промене:
