АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ 
                СТУДИЈА ШУМАДИЈА 
                ОДСЕК У КРАГУЈЕВЦУ

 

 
 
 
 

Студијски програм: Друмски саобраћај 
Ниво студија: Основне струковне студије 
Предмет: Мотори 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

СИСТЕМ ЗА ПАЉЕЊЕ КОД ОТО МОТОРА 

 

- семинарски рад - 

 
 
 

Аутор: 
 
 
 

 

 
 
 
 
 
 
 
 

Предметни наставник: 
 

Др Бранислав Александровић, дипл. инж. 
 
 

Јануар, 2021.  

 

 

112/2019 

 Зорана Обрадовић

 

  
 

R.br.   

 

 

R.br.   

 

R.br.   

 

 

R.br.  Br. indeksa  Prezime i ime 

 

 

 

 

Сажетак:  

 

Оно  што  је  најбитније  у  овом  ради  и  што  представља  циљ  овог  семинарског 

рада  јесте  да  се  по  деловима  и  наведеним  ставкама  у  садржају  датог  рада,  појасни 
принцип  рада  класичаног  система  за  паљење  са  механичким  прекидачем  код  ото 
мотора. На који начин функционише сваки део система за паљење код ото отора. Које 
су  то  предности  а  које  мане  овог  система  и  на  који  начин  може  да  се  користи  овај 
систем без већих потешкоћа. А уколико до њих дође како најлакше да се те потешкоће 
санирају.  Резултати  и  сазнања  су  битна  за  свакодневне  активности  корисника  ових 
мотора.  Овај  систем  се  користи  по  истом  принципу  уз  нека  унапређења  која  су 
паралелна са напретком саме науке више од једног века, што нам говори да је један од 
најчешће коришћених система за паљење код ото мотора. Као и све, тако и овај систем 
има  и  своје  мане,  које  су  занемарљиве  у  односу  на  то  да  људи  и  након  једног  века 
настављају са коришћењем овог система. 

 
Кључне речи: 

ото мотор, систем, паљење,радна смеша, сагоревање  

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

background image

 

УВОД 

Мотори  са  унутршњим  сагоревањем  (СУС  мотори)  представљају  једно  од 

највећих техничких открића. Код њих се процес сагоревања одвија у самом мотору, где 
се  ослобађа  велика  количина  топлотне  енергије  која  се  претвара  у  механички  рад. 
Према врсти горива које користе, деле се на:  

 

Ото моторе или бензинске, који као гориво користе бензин 

 

Дизел моторе, који као гориво користе дезел-уље 

 

Ото мотор је мотор са унутрашњим сагоревањем који ради по отовом циклусу и 

користи  моторни  бензин  или  неко  гасовито  гориво.  Разликује  се  од  дизел  мотора 
првенствено по начину мешања ваздуха и горива. Код ото мотора паљење смеше врши 
се страном енергијом. Данас је то искључиво електричном варницом.  
 
 

Основне карактеристике ото мотора су: 
1.

 

     Рад са хомогеном то јест добро измешаном смешом која има исти састав у  

погледу горива и ваздуха у сваком делу коморе за сагоревање, што јој омогућава брзо 
сагоревање;  

2.

 

Најчешће спољно образовање смеше које омогућава довољно времена за 

добро ешање и хомогенизацију смеше пре упаљења изузетак су мотори са директним 
убризгавањем горива; 

3.

 

Упаљење  смеше  страном  енергијом,  односно  варницом,  јер  се хомогена 

смеша  не сме налазити у условима самопаљења како не би дошло до експлозије; 

4.

 

Сагоревање,  односно  ослобађање  топлоте,  је  регулисано  брзином 

простирања пламена који се креће од места упаљења надаље кроз комору сагоревања 
мотора. 
 

Код возила са ото моторима постоје два система паљења, а то су : 

 

Батеријски систем и  

 

Магнетни систем 

 

Оно  што  је  предмет  овог  рада  је  класичан  систем  за  паљење  са  механичким 

прекидачем код ото мотора (батеријски систем), и кроз сва поглавља почевши од првог 
где  су  наведени  делови  система  за  паљење  па  све  кроз  остале  тачке  у  којој  је 
појединачно  описан  начин  рада  и  сврха  сваког  дела  тог  система,  на  крају  рада  је 
предтављен  циљ  овог  рада.  Циљ  овог  рада  јесте  упознавање  са  принципом  рада 
система са механичким прекидачем као и са предностима и недостацима овог система. 
У првој тачки овог семинарског рада наведенис су делови система за паљење код ото 
мотора.  Остатак  семинарског  описује  сваки  део  појединачно.  Тако  се  у  следећем 
поднаслову  описује  рад  и  састав  акомулатора,  па  затим  рад  и  састав  индукционог 
калема.  Као  и  остали  поднаслови  прве  тачке  који  описују  рад  и  састав  разводника 
паљења и свећице. Свећица је такође део семинарског за себе, где имамо поднаслове 
који  говоре  о  деловима  свећице,  радном  циклусу  свећице  и  температури  на  којој 
свећице раде. У другој тачки су сви делови овог система који су описани у првој тачки, 
спојени  у  принцип  рада  батеријског  паљења,  начин  како  сви  делови  функционишу 
заједно. Трећатачка се бави предностима и манама батеријског система и четврта тачка 
је кратко описан начин рада електронског система за паљење.  
 
 

 

 

 

1.

 

ДЕЛОВИ СИСТЕМА ЗА ПАЉЕЊЕ КОД ОТО МОТОРА  

На почетку развоја мотора са унутрашњим сагоревањем паљење радне смеше у  

цилиндру мотора, у тачно одређеном тренутку, био је један од највећих  проблема, на 
том  нивоу  развоја  просто  нерешив.  Karl  Benc,  проналазач  мотора,  назвао  је  овај 
проблем  ,,проблемом  над  проблемима“.  У  почетку  је  паљење  решавано  помоћу 
пламена, усијане цев или такозваног нисконапонског-оксидујућег паљења. Решења су 
се  стално  смењивала,  али  ни  једно  није  у  потпуности  задовољавало  циљ  датог 
проблема. Овај проблем је квалитетно и трајно решен тек увођењем високонапонског 
паљења. 
 

Француски проналазач Етјен Ленор конструисао је први високонапонски уређај 

за паљење код стабилних гасних мотора. У том изуму дати су практично сви елементи 
и  основни  принципи,  касније  само  усавршеног,  батеријског  система  за  паљење. 
Батеријски систем паљења користи се готово код свих путничких аутомобила серијске 
производње, а поред батерисјког имамо и магнетни систем за паљење који се користи 
само  у  специјалним  случајевима,  када  се  захтева  већа  сигурност  паљења  а  то  је 
најчешће  код  спортских  возила  и  мотоцикла.  Батеријски  систем  паљења  користи 
електричну енергију из акумулаторске батерије, по којој је и назван. Батеријски систем 
паљења се другачије назива и батеријски систем паљења са механичким прекидачем. 
 

 
Почетком  прошлог  века  стално  усавршавани  магнетни  систем  за  паљење 

потпуно  је  доминирао  код  свих  европских  произвођача  мотора.  Зато  се  и  десило  да 
новији  батеијски  систем  паљења  нађе  примену  у  Амрици.  Тамо  је  Чарлс  Катеринг 
1908.  године  усавршио  овај  систем  а  већ  1910.  године  је  серијски  уграђиван  у 
ауомобиле Кадилак. Због увећаних трошкова за акомулатор и динамо европљани су се, 
тих  ратних  година,  радије  држали  јефтинијег  и  још  увек  веома  поузданог  магнетног 
паљења.  У  Европи  се  тек  након  Првог  светског  рата  уводи  батеријски  односно 
механички  систем  паљења.  Водећу  улгу  има  фирма  BOSCH  која  је  будно  пратила 
развој  овог  система  у  Америци.  Године  1925.  механички  систем  за  паљењен  се  све 
масовније  уводи  у  европску  аутомобилску  индустрију,  да  би  већ  1931.  године  скоро 
потпуно истиснуо систем магнетног паљења.   

 
 Основни делови система за паљење смеше са механичким прекидачом код ото 

мотора приказани су на слици број 1. : 

1.

 

Акумулатор (батерија) 

2.

 

Контакт брава 

3.

 

Индукциони калем 

4.

 

Разводник паљења 

5.

 

Свећице 

6.

 

Кондензатор 

background image

Želiš da pročitaš svih 19 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti