Zdravstvena nega

UVOD

Proces zdravstvene njege je važan kako bi se mogla uspostaviti komunikacija između pacijenta i 

medicinske sestre.

Jednu od svjetski priznatih i najpoznatijih definicija procesa zdravstvene njege dala je medicinska 

sestra,   teoretičar   i   predavač,   Virginia     Henderson.   Njezina   teorija   govori   kako   se   svakom 

pojedincu treba pristupiti individualno, uz puno strpljenja, ali rad medicinske sestre trebao bi biti 

timski. Važno je procijeniti bolesnikove potrebe, planirati njihovo zadovoljavanje, zadovoljiti ih i 

na kraju uspješno ocijeniti. Edukacija je također neizostavni dio sestrinske prakse. Svaki čovjek 

se razlikuje s obzirom na životne navike, dob, spol, vjeru, društveni i imovinski status, stupanj 

obrazovanja   i   vrstu   bolesti   zbog   koje   je   u   bolnici   pa   se   tako   i   potrebe   zadovoljavaju   na 

beskonačno   različite   načine.   Komunikacija

,   kao   vrlo   složen   proces,   predstavlja   stručnu 

kompetenciju kojom medicinska sestra raspolaže tijekom pružanja sestrinske skrbi. U radu su 

prikazani čimbenici koji pospješuju kvalitetu komunikacije, kao i oni koji je otežavaju. Prikazani 

su   rezultati   istraživanja   na   području   komunikacije   s   ciljem   dodatne   razrade   svih   potrebnih 

promjena   za   poboljšanje   kvalitete   komunikacije.   Naglašava   se   razvoj   odnosa   povjerenja   i 

poštovanja,   uvažavajući   bolesnika   kao   osobu   u   društveno   -   profesionalnom   odnosu,   što   čini 

suštinu sestrinstva i sestrinske prakse. Predmet ovoga seminarskog rada je tema  

načela i osobine 

procesa zdravstvene njege

. Svrha i cilj seminarskog rada je objasniti načela procesa zdravstvene 

njege.   

1

1. NAČELA PROCESA ZDRAVSTVENE NJEGE

Načela procesa zdravstvene njege kao teorijski  koncept zahtjeva objašnjenja koja se odnose na: 



Usmjerenost na pacijenta



Uvažavanje pacijenta kao subjekta 



Cjelovitost zbrinjavanja pacijenta

1.1.

  Usmjerenost na pacijenta

Pri usmjerenost na pacijenta naglašava se važnost postignutog, a ne učinjenog   i teži se ka 

cjelovitom zbrinjavanju svakog pojedinca. Također pri usmjerenosti na pacijenta, pacijent dolazi 

u centar zbivanja. Zdravstvena njega realizira se kroz podjelu zadataka i pri tome se naglašava 

kakvoća i pravodobnost zadataka, a izostaje ocjena učinkovitosti postignutog.

1.2.

Uvažavanje pacijenta kao subjekta

Uloga medicinske sestre i pacijenta u zdravstvenoj njezi se  međusobno nadopunjuju. Medicinska 

sestra je uvijek aktivni član dijade iako njezina uloga obuhvaća  različite angažiranosti od potpore 

do potpune pomoći bolesniku. Pacijent postaje pasivan kada postaje potpuni objekt zdravstvene 

njege odnosno kada se nalazi u komi. Ukoliko se pacijenta prihvati kao aktivnog sudionika 

tokom zdravstvene njege, podrazumijeva se da to bude u skladu sa njegovim sposobnostima i 

mogućnostima. Također   treba naglasiti da   uključivanja pacijenta u zdravstvenu njegu čine 

individualistička     orijentacija   u   zdravstvenoj   politici.     Postoje   tri   javno   –   zdravstvene 

orijentacije, a to su paternalistička, profesionalna i individualistička. Prema paternalističkoj za 

zdravlje bolesnika odgovorna je država, prema profesionalnoj za zdravlje pacijenata odgovorni su 

zdravstveni djelatnici, a prema individualističkoj orijentaciji osposobljeni i prosvijećeni pacijent 

je jedino sposoban, a prema tome i odgovoran za unaprjeđenje svoga zdravlja. V. Henderson 

ističe da medicinska sestra doprinosi pacijentovu što bržem osamostaljenju u zadovoljavanju 

osnovnih ljudskih potreba, dok se značaj te ideje u teoriji D. Orem odražava u samom nazivu. 

Obje autorice ističu da   uloga medicinske sestre obuhvaća podučavanje pacijenta pozitivnom 

zdravstvenom   ponašanju.   Iz   konteksta   uvažavanje   pacijenta   kao   subjekta   trebalo   bi   se   istaći 

egzistencijalni aspekt humanističkih teorija prema kojima je  čovjek odgovoran za samog sebe, 

2