Moralni lik zdravstvenog radnika
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Висока здравствено-санитарна школа
струковних студија „Висан“, Београд
Семинарски рад
Социјална медицина и етика
МОРАЛНИ ЛИК ЗДРАВСТВЕНОГ РАДНИКА
Ментор: Студент:
Београд, март, 2021.
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Садржај
Увод............................................................................................................................................1
Морал и етика............................................................................................................................2
Моралност..................................................................................................................................2
Етика у здравству кроз време.................................................................................................. 3
Морални аспект здравствене струке....................................................................................... 5
Морално-етичка начела............................................................................................................ 5
Морални лик здравственог радника........................................................................................ 7
Закључак.................................................................................................................................... 9
Литература............................................................................................................................... 10

ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Морал и етика
Морал (
mos,moris-
обичај,нарав
)
је скуп обичаја и правила о њима. Одређена појава и
пракса у друштвеном животу.
Етика потиче од две грчке речи (
ethos-
обичај и
ethicos-
моралан). Наука о моралу као
друштвеном феномену.
Морал или морални феномен је скуп обичаја, навика, норми или правила понашања
којима се људи руководе у својим поступцима. Дефинише се као понашање регулисано
нормама или оцењивање и усмеравање свог и туђег понашања сходно нормама.
Норме, начела или правила понашања увек подразумевају регулисање међуљудских
односа, односа људи између себе и односа јединке према друштву.
Предуслови моралног понашања су:
Осећања садрже и појмове симпатија и саосећање.
Нада
Љубав
Човек је једино биће у природи које има морал, које је морално биће, што подразумева да
у својој свести, али и у систему вредности, у начину понашања у свакодневном животу
има јасну линију између добра и зла.
Моралност
Моралност је једна од психичких функција човековог мозга. Сваки човек поседује
диспозицију за развој моралности. Као и остале психичке функције и моралност има
своје законитости фонирања и редослед развоја, дефинисану просечну, нормалну или
зрелу личност, а има и своје патолошке развоје и поремећаје.
Моралност је способност човека да сам себи изриче норме којих се и придржава и да сам
себе кажњава за непридржавање тих норми. Дистанца у човековој личности надлежна за
реализацију моралности је Суперего. Оружје Суперега је грижа савест којом јединка
забрањује и кажњава одређено понашање. Он такође има функцију и да похваљује и
награђује позитивно и прихватљиво понашање.
Моралност се састоји из моралног расуђивања и моралног понашања. Морално
расуђивање се даље може поделити на форму и садржај моралног расуђивања.
Предуслови за развој моралности су интелигенција, емоције, воља, памћење, когниција,
свест и нагони.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti