АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШАБАЦ
ОДСЕК ЗА МЕДИЦИНСКЕ И ПОСЛОВНО- ТЕХНОЛОШКЕ СТУДИЈЕ
Студијски програм: Економија
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Утицај рачунара на здравље људи
Студент:
Ивана Ивановић
,
8-39
Професор:
др
Петар Павловић
Шабац, 2020.
САДРЖАЈ
:
1. УВОД
..................................................................................................................................
1
2. ЕРГОНОМИЈА
.................................................................................................................
1
3. ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА
..................
3
4. ФИЗИЧКА НЕПРИЈАНОСТ, БОЛ И ОТОЦИ
...........................................................
3
4.1.
ОБЛИЦИ СИНДРОМА ПРЕНАПРЕЗАЊА
..............................................................
4
5. УТИЦАЈ РАЧУНАРА НА ЧУЛО ВИДА
.........................................................................
6
5.1.
ОСВЕТЉЕЊЕ У УЧИОНИЦАМА И РАДНИМ ПРОСТОРИЈАМА
........................
6
5.2.
СИНДРОМ КОМПЈУТЕРСКОГ ВИДА
......................................................................
7
6. УТИЦАЈ ЗРАЧЕЊА ПРИЛИКОМ РАДА НА РАЧУНАРУ
........................................
7
7. СТРЕС И ЗАМОР
.................................................................................................................
8
8. ЗАВИСНОСТ ОД РАЧУНАРА
..........................................................................................
9
8.1.
ЗАВИСНОСТ ОД ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА
.............................................................
10
8.2.
ПРОКРАСТИНЕНЦИЈА
............................................................................................
10
9. УСЛОВИ ЗА БЕЗБЕДАН РАД НА РАЧУНАРУ
..........................................................
11
10. ЗАКЉУЧАК
......................................................................................................................
12
11. ЛИТЕРАТУРА
..................................................................................................................
13
2
Настао је као резултат знатижеље групе научника и инжињера, који су покушали да
увиде везу између човека и машине, средином 20. века.
Ергономија представља научну дисциплину која се бави разумевањем интеракције
између људи и других елемената посматраног система применом теоријских знања,
принципа и метода на дизајн и производњу са циљем одржавања људског здравља и
оптимизовања перформанси система у складу са тим. Бави се системом човек-машина
како би се машина прилагодила човековим био-психо-социјалним ограничењима и
захтевима, како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и поузданија.
Под појмом машина подразумева се сваки материјални предмет са којим човек
долази у додир приликом обављања неког посла, тако да је машина: тастатура рачунара,
обична оловка, али и локомотива, аутомобил, авион итд.
На почетку настанка ове науке, непосредно после Другог светског рата, акценат је
био на прилагођавању машине људском телу и његовим ограничењима. Настанак се везује
за брзи развој технике и техничких средстава која су била све савршенија и ефикаснија.
Међутим, јавио се човек, као онај, који својим ограничењима постаје лимитирајући
фактор његовог развоја.
Данас, ергономијом се баве биолози, антрополози, психолози, социолози, али сва
знања која носи свака од набројаних струка не значe ништа, ако се не интегришу у скуп
јединствених и усклађених захтева, који се морају поставити пред пројектанта или
дизајнера техничког средства да би оно задовољило све потребе и захтеве човека.
Природни процеси који су кроз векове обликовали људско тело, нису нас
припремили за савремене облике живота. Наше тело, развијено је за кретање, а не за
дуготрајно седење на једном месту. Наравно, уз одређене мере опреза и правилну
употребу, рачунари се могу користити на послу и у свакодневном раду, тако да не
проузрокују озбиљне здравствене проблеме. Данас кад је све више људи запослено у
канцеларијама, све већа пажња се придаје ергономији намештаја. Циљ сваке компаније би
требаo бити повећање продуктивности својих радника пружајући им што веће
задовољство на радном месту. Набавка ергономски дизајнираног намештаја у ту сврху
увелико доприноси томе. Реч је о:
Сталцима за тастатуре, миш и документа
Сталцима за ноге
Подлогама за ручне зглобове
Подесивим столицама
Столовима и радним површинама са променљивом висином
Носачима монитора
Екранима за редуковање одбљеска
3
Према истраживањима у Сједињеним Америчким Државама, просечни губици
износе преко 7.300 USD по запосленом годишње, због слабије продуктивности и жалби
радника на бол који узрокује неергономско радно место. Према истраживањима, 80%
људи има повреду леђа у одређеном периоду свог живота.
3. ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСВЕНИХ
ТЕГОБА
Рад на рачунару подразумева интеракцију човека са рачунаром, рачунарским радним
местом, рачунарском околином, али и са другим корисницима рачунара и људима из
радне околине. Све ово има значајне физичке и психо-социјалне импликације за
корисника рачунара који могу утицати на здравље. Не треба изгубити из вида ни
чињеницу да свака особа реагује на специфичан и индивидуалан начин у датој ситуацији.
У литератури се описује утицај седам различитих фактора који утичу на појаву
здравствених тегоба приликом рада на рачунару, посебно до појаве физичке
непријатности, болова и повреда. То су:
Индивидуални фактори
Психо-социјални фактори
Организација рада
Неадекватно рачунарско радно место
Једноличност радних задатака
Неприкладни покрети тела у току коришћења рачунара
Фактори радне околине
Здравствени проблеми који се повезују са радом на рачунару се могу поделити у пет
основних група и то:
Физичка непријатност, бол и отоци
Дегенеративне промене на очима и виду
Стрес
Замор
Интернет зависност
4. ФИЗИЧКА НЕПРИЈАТНОСТ, БОЛ И ОТОЦИ
Свакодневно вишечасовно гледање у монитор, коришћење тастатуре и миша доводи
до појаве проблема у вези са мишићима, везивним ткивом, тетивама, зглобовима,
коштаним структурама, циркулацијом, нервима и кожом.
