1
Правни факултет за привреду и правосуђе
Универзитет Привредна академија у Новом Саду
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема
: ПОЈАМ И ВРСТЕ ЗАВЕШТАЊА
Предмет:
Наследно право
Професор: Доц.др Далибор Крстинић
Студент: Јелена Берар
Број индекса: 364/18
Студент: Маја Трзин
Број индекса: 464/18
Нови Сад, 2019
4
2. Правна природа завештања
Тестамент је једностран правни посао, јер настаје и производи правна дејства на основу
изјаве воље само једног лица – завештаоца. Лице именовано за тестаментарног
наследника у тренутку отварања наследства стиче право да се изјасни да ли се прихвата
или одриче наслеђа (право на наследну изјаву) , чак и онда када није знало да је тестамент
сачињен.
Да би настао пуноважан тестамент воља оставиоца мора бити изражена у некој од
законом предвиђених форми (члан 83 ЗОН).
Форма тестамента представља његов конститутивни елемент. Због тога се тестамент
убраја у формалне правне послове.
Тестамент је једнострано опозив правни посао јер га завешталац све до смрти може по
својој вољи у целини или делимично ставити ван снаге – опозвати (члан 176 ЗОН).
Корисник тестаментарног располагања не дугује оставиоцу никакву накнаду за то што је
именован за наследника, што му је остављен легат, опроштена недостојност и сл.
Због ове особине тестамент представља доброчин правни посао. Тестамент је каузалан
правни посао, јер је код њега видно изражена кауза – „Непосредна правна сврха ради
чијег постигнућа је састављен“.
Такође, тестамент се убраја у правне после
mortis causa
јер његово дејство настаје тек
смрћу оставиоца.
1
1
Дејан Б. Ђурђевић, Београд 2015., Институције наследног права
