1
УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“
Студијски програм:
Заштита животне средине
Семинарски рад на тему :
Процена утицаја на животну средину ХЕ „Паунци“ на ријеци Дрини, Општина Фоча
Предмет :
Процена утицаја на животну средину
Професор : Студент:
Новица Сталетовић Никола Пантић
Београд , март 2021.
2
САДРЖАЈ
1.
Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну
средину
………………………………………………………………………… 4
2.
Опис пројекта, укључујући податке о његовој намјени и
величини
………………………………………………………………………. 4,5
3.
Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене
елементе у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним
условима, укључујући и могуће кумулативне утицаје
…………………. 6
3.1. Утицаји на квалитет ваздуха………………………………………………7
3.1.1 Утицаји на квалитет ваздуха за вријеме изградње…………………7
3.1.2 Утицаји на квалитет ваздуха за вријеме експлоатације……………7
3.2. Утицаји на квалитет воде…………………………………………………..8
3.2.1 Утицаји на квалитет воде за вријеме изградње…………………….8
3.2.2 Утицаји на квалитет воде за вријеме експлоатације……………….8
3.3. Утицаји на квалитет земљишта……………………………………………9
3.4. Утицаји на укупан ниво буке ……………………………………………..10
3.4.1 Утицаји на укупан ниво буке за вријеме изградње………….……10
3.4.2 Утицаји на укупна ниво буке за вријеме експлоатације…………..11
3.5. Утицаји на квалитет флоре и фауне ……………………………………..11
3.5.1 Утицаји на квалитет флоре и фауне за вријеме изградње…………11
3.5.2 Утицаји на квалитет флоре и фауне за вријеме експлоатације……12
3.6 Позитивни утицаји пројекта се односе на социјалну средину -људе…..13
3.7 Негативни утицаји ………………………………………………………….14
3.8 Утицаји на квалитет пејзажних карактеристика подручја………………..14
3.9 Опис могућих утицајa у инцидентним ситуацијама…………………...…15
4.
.Спецификација и опис мјера за спречавање, смањивање или
ублаживање штетних утицаја на животну средину……………………….16
4.1 Мјере управљања отпадом у току изградње………………………………16
4.1.1 У току експлоатације…………………………………...…………….17
4
1. Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину
Хидроелектрана „Паунци“ се налази на подручју Републике Српске општина Фоча.. Ова
констатација се односи и на акумулацију која је саставни дио хидроелектране. Простор
на коме је планирана изградња ХЕ Паунци налази се на територији општине Фоча, cca
130 m од административне границе Републике Српске и Федерације, на подручју Горње
Дрине. Разматрана акумулација ХЕ „Паунци“се простире цијелом површином на
територији општине Фоча, односно Републике Српске. Предметно подручје заузима
горњи ток ријеке Дрине на потезу од Фоче до Цвилин Поља, односно око 9 km тока
низводно од Фоче. Планирана хидроелектрана је удаљена од Фоче 8-10 km, нa 314+665
km корита ријеке Дрине. Непосредно поред преградног мјеста бране, лијевом обалом
Дрине пролази магистрални пут Фоча – Гацко – Требиње а десном обалом магистрални
пут Фоча – Никшић.
2
.
Опис пројекта, укључујући податке о његовој намјени и величини
Простор на коме је планирана изградња ХЕ Паунци налази се на територији општине
Фоча, на подручју Горње Дрине. Планирана хидроелектрана је удаљена од Фоче око 8 km
низводно, на стационажи 314+665 km корита ријеке Дрине. Предметно подручје заузима
горњи ток ријеке Дрине на потезу од Фоче до Цвилин Поља, односно око 9 km тока
низводно од Фоче. Ријека Дрина је десна и највећа притока ријеке Саве и припада
Црноморском сливу. Настаје спајањем ријека Таре и Пиве, код Шћепан Поља. Сливно
подручје обухвата југозападни и западни дио Републике Србије, сјеверни дио Републике
Црне Горе и источни дио Републике Српске, a заузима површину од 19 570 km2 . Дужина
тока Дрине, заједно са Таром је око 500 km, а саме Дрине око 341 km, а просјечна ширина
је око 100 km. Просјечан протицај Дрине код Шћепан поља је око 150 m 3 /s, а на ушћу у
Саву око 400 m 3 /s. До сад је на сливу ријеке Дрине изграђено 9 хидроелектрана (ХЕ
Увац, ХЕ Кокин Брод, ХЕ Бистрица, ХЕ Потпећ, ХЕ Пива, ХЕ Вишеград, ХЕ Бајина
Башта, РХЕ Бајина Башта и ХЕ Зворник) које имају укупну инсталисану снагу од 1935
МW и просјечну годишњу производњу од око 6350 GWh. Слив ријеке Дрине представља
најзначајнији неискоришћени хидро-потенцијал на Балкану..
ХЕ „Паунци“ је најнизводније енергетско постројење на Горњој Дрини на територији
Републике Српске. Објекат има карактер сталног објекта за производњу електричне
енергије. Хидроелектрана Паунци представља гравитациону бетонску брану са котом
круне 387,00 mnm. На стационажи 314+665, низводно од града Фоче и ушћа ријеке
Ћехотине, предвиђена је изградња гравитационе бетонске бране са котом круне 387,00
mnm. Ширина бране у круни је 8,00 m. Њеном изградњом се формира акумулација са
котом нормалног успора 384,00 mnm и укупном запремином oкo 5 мил.m 3 . Кота
нормалног успора акумулације одређена је из услова да се не ремети природан режим у
градском подручју Фоче. Брана се састоји од преливног и непреливног дијела, укупне
дужине у круни око 290 m. Преливни дио се састоји од 7 преливних поља ширине 16,85 m
опремљених сегментним уставама. Преливна поља су ниско постављена, па поред
евакуације великих вода имају и функцију темељног испуста. Машинска зграда је
постављена уз лијеву обалу ријеке Дрине. У машинској згради се налазе три цијевне
турбине укупне инсталисаности 450 m3 /s. Непреливни дио на лијевој обали је укупне
дужине око 53 m, а на десној обали дужине око 47,00 m.
5
Основни технички подаци ХЕ „Паунци“
7
- Утицаји на природна добра посебних вриједности, културна добра, материјална добра
укључујући културно - историјско и археолошко насљеђе,
- Утицаји на квалитет пејзажних карактеристика подручја.
3.1 УТИЦАЈИ НА КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА
3.1.1 Утицаји на квалитет ваздуха за вријеме изградње
Прашина, као посљедица транспорта и извођења радова (ископи, утовар и истовар
материјала), издувни гасови грађевинских машина и моторних возила могу утицати на
смањење квалитета ваздуха у зони преградног мјеста за вријеме извођења радова. Свим
овим утицајима изложени су запослени на изградњи објекта, становништво у
непосредној околини преградног мјеста, као биљни и животињски свијет у ближој
околини. Ови утицаји могу се ефикасно контролисати кроз правилно планирање и
стриктно провођење мјера заштите на раду. Утицај градилишта на метеоролошке
параметре је недоказив, али ће се највјероватније осјетити само на простору којег
запосједа градилиште, а испољиће се кроз повишење влажности усљед квашења
приступних и унутрашњих путева, депоа грађевинског материјала, позајмишта
материјала, радних и манипулативних површина, у циљу обарања лебдећих честица.
Посљедице ових микроклиматских промјена испољиће се тек у нешто интензивнијим
процесима евапорације и евапотранспирације. Према предвиђеним грађевинским
радовима и потребној механизацији која је планирана за извођење тих радова може доћи
до загађења ваздуха издувним гасовима и прашином у периоду интензивних ископа и
извођења грађевинских радова, али према диманичком плану извођења ових радова то су
временски кратки утицаји који неће оставити трајне утицаје не квалитет ваздуха
предметног подручја. На онечишћење ваздуха предметног подручја издувним гасовима
тренутно знатно већи утицај имају магистралне саобраћајнице М20 (Гацко – Фоча –
Устипрача) и М18 (Сарајево – Фоча – Никшић) погони сепарације ломљеног камена,
фабрике бетона и асфалтне базе. Потреба да се обезбиједи континуитет процеса изградње
бране, условљава најчешће складиштење знатних количина агрегата на депонијама. Ове
депоније су најчешће извор дифузног загађења прашином, будући да најситније фракције
бивају ношене ваздушним струјањима. Велике и неуређене депоније обично
представљају и елеменат визуелног загађења. Уређење депоније и одржавање оптималне
влажности агрегата представљају основни предуслов за елиминисање ових ефеката. У
условима сувог и топлог времена (љети) и током вјетровита времена, могуће је загађење
ваздуха лебдећим честицама (прашином) усљед кретања камиона и рада механизације на
градилишту.
3.1.2
Утицаји на квалитет ваздуха за вријеме експлоатације
У току периода нормалне експлоатације енергетског комплекса ХЕ „Паунци“ нема
опасности од емитовања прашине и загађивања ваздуха. С обзиром да ХЕ „Паунци”
формира акумулацију воде одређене запремине то ће узроковати поремећај еколошке
равнотеже у аутентичном сливном подручју ријеке Дрине. Значајнији од евидентираних
негативних утицаја изградње хидроакумулације – хидрокапацитета су промјене
микроклиматских услова на предметном подручју.
