Veštine komuniciranja kroz istoriju
Prijava dokumenta
Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
ВЕШТИНЕ
КОМУНИКАЦИРАЊА
КРОЗ ИСТОРИЈУ
Никола Ђорђевић,113/19
•
Термин - комуникације изворно потиче од латинског глагола
communicare – саопштити, договорити се, расправљати, саветовати (се),
начинити заједничким
•
Тиме се људско друштво уско везује за процес сарадње, односно
могућности да заједнички живе и раде а у сврху већих и/или општих
циљева.

•
Примање повратне информације омогућава првобитном пошиљаоцу
сазнање да ли су његове поруке биле правилно схваћене. Повратна
информација може да убеди првобитног пошиљаоца, сада примаоца да
је првобитном примаоцу, сада пошиљаоцу,стало до његовог мишљења.
•
Када једном стигне, повратна информација може да подстакне нову
идеју код пошиљаоца, па на тај начин може да започне нови циклус
протока информација. Упркос једноставности процеса комуникације,
комуникација ретко функционише тако идеално као што би се
могло очекивати.
Врсте комуникације
•
Комуникација је друштвени процес, социјални догађај, јер
претпоставља људе као актере тога чина.” Па се најлакше може
разумети као општење, односно саопштавање одређене поруке.
По суштини се могу разликовати четири типа комуникације:
интерперсонална,
интраперсонална,
групна
масовна комуникација.

•
Групна комуникација се одвија у оквиру једне или између две или више
група. У зависности од величине групе мења се начин комуникације
њених чланова тако да се у мањим групама више остварује интерактиван
однос лицем улице и сл. док је у већим групама то ређа појава.
•
Масовна комуникација се одвија путем медија и у њој учествује велики
број људи који се разликују по старости, образовању, полу, социјалном
статусу итд.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti