background image

Висока школа струковних студија за 

образовање васпитача 

Семинарски рад

Тема: 

Доба Ренесансе

Област: 

Методика музичког васпитања II

Наставник-ментор:

Студент:

background image

Кикинда, 2014.година

Садржај:

Увод

1

Доба ренесансе

2

Музика ренесансе

6

Закључак

15

Литература 

16

Page 3 is redacted
background image

Увод

Велики замах ренесансе донео је жив интерес за антику и њене 

културно-уметничке тековине. Велики значај има и откриће 

Америке, прва путовања око света, сазнање о положају Земље у 

свемиру. 

Шеснаести век је и доба када музичка уметност добија све већи 

углед, што се не огледа само у интезитету музичког живота по 

свим значајним средиштима тадашње Европе већ и у општем 

гледању на улогу музике, која улази као саставни део у појам 

добро васпитаног и образованог човека.

У шеснаестом веку се такође развија и професионализам, али 

поједини уметници нису само мајстори своје струке већ имају 

широк интерес и за остале. Обо доба је инструменталној музици 

први пут омогућило самосталност и слободу коју дотад није 

имала.

Доба које се назива ренесанса представља завођење нових идеја 

и поглед како у политици тако и у хуманистичким наукама и 

уметнисти. Тако ће у 16.веку, поред инструменталне уметности, 

која је већ споменута, доћи и до првих покушаја драмске 

уметности у Италији и Француској. Обе ове уметничке врсте 

потпуно ће се развити у следећем веку.

1

background image

Доба Ренесансе

Ренесанса је културно раздобље које обухвата период од 1350.до 
1600.године. Ту је дошло до развитка књижевности, сликарства, 

архитектуре и музике. Настала је у Белгији и Холандији, али је 

најразвијенија била на подручју Италије. Најпознатији 

уметници су били Леонардо да Винчи, Микеланђело Буонароти, 

Рафаел Санти и други. Градови престонице ренесансе су били 

Фиренца, Венеција и Ђенова.

Појам ренесанса је у узајамном односу са појмом хуманизам. 

Хуманизам се односио на научно - духовни садржај овог 

раздобља, а ренесанса на целокупну културу тог времена. Поред 

тога, овај појам се примењује и да означи средњовековне 

претече ренесансе – каролиншка ренесанса. Од 19. века се у 

историографији користи да означи епоху. Овај појам је први пут 

употребио италијански историчар уметности Ђорђо Вазари 1550. 

године за означавање уметности која је настала у 13. веку. Појам 

је из превода француског језика који је употребио француски 

историчар Жил Мишле, а прешао је у широку употребу 

2

Page 6 is redacted
background image

научни начин, тако се развијају: математика, медицина, 

отварају се први универзитети у Падови и друго.

Уметници по први пут бивају цењени и признати као ствараоци. 

Ренесансни човек признавао је да је раздобље класике 

неповратно и мртво, а циљ му је био достизати га и претицати. У 

жељи да се потпуно одбаци средњи век и препороди антика у 

Европи је почело стварање модерног човека. Представници ране 

ренесансе у Италији су: МазачоДонатело, Филипо Брунелески и 

други.

Висока ренесанса или 

развијена ренесанса

 је касна фаза 

ренесансе која се одвија до прве половине 16. века. Током 16. 

века ренесанса у Фиренци наставља продукцију великих 

уметника. Центар италијанске уметности је постао Рим, где су 

амбициозне папе Лав X и Папа Јулије II славили град славећи 

себе.

У време кад се изразито поштовао субјективизам и 

индивидуализам свакога уметника, толико да се стварао култ 

генија, уметници су желели да се изражавају посебно и да 

притом остављају посебан утисак на посматрача дела. То је 

време када је владала идеја генијалног уметника, појединца 

надахнутог од бога, који је био успешан у различитим врстама 

уметности – универзални човек. Високу ренесансу 

персонификују, по многима, три највећа уметника свих 

времена: Леонардо да Винчи, Микеланђело Буонароти и Рафаел.

Ренесанса на Северу означава уметност високе ренесансе 

западне Европе у 16. веку. Назив „Северна“ је настао да истакне 

разлику од изворне, италијанске ренесансе, која се поистовећује 

с југом Европе.

Висока ренесанса се шири из Рима у целу Европе. Међу 

апсолутистичким монархијама главних европских држава у 

свом богатству, раскоши, феудалних поседа, туђих кметова и 

опљачканих вредности, предњаче краљеви француских 

4