Doba renesanse

Висока школа струковних студија за
образовање васпитача
Семинарски рад
Тема:
Доба Ренесансе
Област:
Методика музичког васпитања II
Наставник-ментор:
Студент:

Кикинда, 2014.година
Садржај:
Увод
1
Доба ренесансе
2
Музика ренесансе
6
Закључак
15
Литература
16


Увод
Велики замах ренесансе донео је жив интерес за антику и њене
културно-уметничке тековине. Велики значај има и откриће
Америке, прва путовања око света, сазнање о положају Земље у
свемиру.
Шеснаести век је и доба када музичка уметност добија све већи
углед, што се не огледа само у интезитету музичког живота по
свим значајним средиштима тадашње Европе већ и у општем
гледању на улогу музике, која улази као саставни део у појам
добро васпитаног и образованог човека.
У шеснаестом веку се такође развија и професионализам, али
поједини уметници нису само мајстори своје струке већ имају
широк интерес и за остале. Обо доба је инструменталној музици
први пут омогућило самосталност и слободу коју дотад није
имала.
Доба које се назива ренесанса представља завођење нових идеја
и поглед како у политици тако и у хуманистичким наукама и
уметнисти. Тако ће у 16.веку, поред инструменталне уметности,
која је већ споменута, доћи и до првих покушаја драмске
уметности у Италији и Француској. Обе ове уметничке врсте
потпуно ће се развити у следећем веку.
1

Доба Ренесансе
Ренесанса је културно раздобље које обухвата период од 1350.до
1600.године. Ту је дошло до развитка књижевности, сликарства,
архитектуре и музике. Настала је у Белгији и Холандији, али је
најразвијенија била на подручју Италије. Најпознатији
уметници су били Леонардо да Винчи, Микеланђело Буонароти,
Рафаел Санти и други. Градови престонице ренесансе су били
Фиренца, Венеција и Ђенова.
Појам ренесанса је у узајамном односу са појмом хуманизам.
Хуманизам се односио на научно - духовни садржај овог
раздобља, а ренесанса на целокупну културу тог времена. Поред
тога, овај појам се примењује и да означи средњовековне
претече ренесансе – каролиншка ренесанса. Од 19. века се у
историографији користи да означи епоху. Овај појам је први пут
употребио италијански историчар уметности Ђорђо Вазари 1550.
године за означавање уметности која је настала у 13. веку. Појам
је из превода француског језика који је употребио француски
историчар Жил Мишле, а прешао је у широку употребу
2


научни начин, тако се развијају: математика, медицина,
отварају се први универзитети у Падови и друго.
Уметници по први пут бивају цењени и признати као ствараоци.
Ренесансни човек признавао је да је раздобље класике
неповратно и мртво, а циљ му је био достизати га и претицати. У
жељи да се потпуно одбаци средњи век и препороди антика у
Европи је почело стварање модерног човека. Представници ране
ренесансе у Италији су: Мазачо, Донатело, Филипо Брунелески и
други.
Висока ренесанса или
развијена ренесанса
је касна фаза
ренесансе која се одвија до прве половине 16. века. Током 16.
века ренесанса у Фиренци наставља продукцију великих
уметника. Центар италијанске уметности је постао Рим, где су
амбициозне папе Лав X и Папа Јулије II славили град славећи
себе.
У време кад се изразито поштовао субјективизам и
индивидуализам свакога уметника, толико да се стварао култ
генија, уметници су желели да се изражавају посебно и да
притом остављају посебан утисак на посматрача дела. То је
време када је владала идеја генијалног уметника, појединца
надахнутог од бога, који је био успешан у различитим врстама
уметности – универзални човек. Високу ренесансу
персонификују, по многима, три највећа уметника свих
времена: Леонардо да Винчи, Микеланђело Буонароти и Рафаел.
Ренесанса на Северу означава уметност високе ренесансе
западне Европе у 16. веку. Назив „Северна“ је настао да истакне
разлику од изворне, италијанске ренесансе, која се поистовећује
с југом Европе.
Висока ренесанса се шири из Рима у целу Европе. Међу
апсолутистичким монархијама главних европских држава у
свом богатству, раскоши, феудалних поседа, туђих кметова и
опљачканих вредности, предњаче краљеви француских
4
Više u Istorija
Istorijski razvoj nauke o krivičnom pravu
- KRIVIČNO PRAVO
- UNIVERZITET UNION - Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić · Beograd
- 7 stranica
Srpske žrtve u Prvom svetskom ratu
- Istorija
- 16 stranica
Sveti Sava
- Informatika i racunarstvo
- 8 stranica
Više u Umetnost/Dizajn
Ergonomičnost industrijskog dizajna
- industrijski dizajn
- UNIVERZITET U KRAGUJEVCU - Fakultet inžinjerskih nauka · Čačak
- 35 stranica
Ergonomija kao komponenta industrijskog dizajna
- industrijski dizajn
- UNIVERZITET U KRAGUJEVCU - Tehnički fakultet u Čačku · Čačak
- 34 stranica
Fotografski rječnik u slikama
- FOTOGRAFIJA
- AKADEMIIJA LEPIH UMETNOSTI - Dizajn · Beograd
- 25 stranica