Istorija

1. SREDNJOVEKOVNI DRŢAVA I DRUŠTVO – PERIODIZACIJA
-većina istoriĉara za poĉetak srednjeg veka uzima 476.pre n.e. kada je palo Zapadno rimsko
carstvo, kada je germanski najamnik Odoakar zbacio poslednjeg zapadnorimskog cara Romula
sa vlasti
-kraj srednjeg veka je razliĉit: pad Carigrada 1453., otkrivanje Amerike 1492., Reformacija
1517.
-trajao je od kraja 15. do poĉetka 20.veka
-javile su se tokom ovog perioda tri vrste drţava:
1. Drţave baštine ili patrimonijalne drţave- cela drţava vladareva imovina
-trajale 5-10.veka, kod Slovena 8-12.veka
2. Staleške drţave- ograniĉavanje vlasti monarha putem staleške skupštine
– trajale 10-15.veka, kod Slovena 12-15.veka
3. Apsolutne monarhije- najviša vlast pripadala feudalnom monarhu
– trajale od 16. do 18.veka
-mada, nisu sve drţave poznavale sva tri razvojna stupnja

2. FEUDALIZAM
-najznaĉajnija karakteristika srednjeg veka je postojanje feudalnih odnosa
-nisu svuda postojali, negde su se javili kasnije, a negde ih nikada nije bilo (Vizantija)
-karakteriše postojanje zatvorenih društvenih grupa-staleţa
-postoji pravna nejednakost koja je strogo utvĊena
-od 10. veka se stvara i graĊanstvo, autonoman treći staleţ
-povlašćeni posedujun zemlju sa zavisnim seljacima, nazivaju se feudalci
-pripadaju im politiĉka prava i osloboĊeni su plaćanja poreza
-kmetovi- zavisno seosko stanovništvo, vezano za zemlju
-obraĊuju zemlju i plaćaju svojim gospodarima rentu
-razlikuju se tri vrste renti:
1) radna renta (kuluk)- izvestan broj dana u nedelji kmet radi za feudalca
2) naturalna renta- kmet daje odreĊenu koliĉinu gotovih proizvoda feudalcu
3) novĉana renta- davanje izvesne svote novca feudalcu
-graĊanstvo- stanovnici autonomnih (slobodnih) gradova koje je slobodu ili dobilo od vladara ili
se samo izborilo za nju
– plaćaju godišnji danak (tribut)
-feudalni poredak karakteriše spajanje pojma svojine sa pojmom najviše vlasti
-feudalac raspolaţe svim pravima, teritorija pripada feudalnom gospodaru koji sudi stanovništvu
koje mu duguje razne daţbine
-feudalni sopstvenici ne zavise samo od vladara nego i jedni od drugih jer je svaki feudalac svoju
zemlju dobijao od drugoga
-karakteristiĉna hijerarhijska struktura
-u osnovi odnosa leţao je princip ugovora meĊu plemstvom, gde je jedna strana smatrana višom
(sizerenom), a druga niţom (vazalnom)
2
-sklapanje ugovora pratio je ĉitav niz formalnosti (izgovaranje zakletve, vazalovo drţanje
zemlje-investitura, sastavljan pismeni akt-povelja)
-feudalni posednici su raspolagali imunitetom (sizerenovi ĉinovnici nisu mogli da vrše funkcije
uprave i pravosuĊa na teritoriji datoj vazalu)
-osnovna obaveza vazala prema sizerenu je ukazivanje vojne pomoći, materijalno pomaganje
(ako padne u ropstvo, ako ţeni najstarijeg sina ili udaje najstariju ćerku, davanje poklona)
-ugovor je poĉivao na uzajamnosti tako da je sizeren morao da brani vazala ako neko napadne
njegovu liĉnost ili imovinu i morao je da mu pruţa sudsku zaštitu
-feudalni ugovor je imao liĉni karakter (u sluĉaju smrti, obnavljao se; nepoštovanje obaveza
jedne strane, drugu stranu je oslobaĊalo obaveza; nevršenje obaveza vazala, gubi posed;
nepruţanje zaštite sizerena, vazal otkazuje zakletvu i prelazi drugom sizerenu)
-odnos vlasti i poĉinjenosti je vezan za svojinu nad zemljom
-feud je predmet tri svojinsko-pravna ovlašćenja:
1. vrhovno pravo svojine (dominium eminens)- vladarevo pravo
2. dominium directum- feudalac koji neposredno drţi zemlju koju obraĊuje kmet i plaća mu
rentu