Obrazovanje i nejednakost

Kada je 1912. godine potonuo, Titanik je sa sobom na dno okeana odneo 1513 putnika. Među putnicima je bilo muškaraca i žena, dece i odraslih, kao i putnika različitog imovinskog stanja, koji su bili raspoređeni u tri putničke klase. Njih 711 je spaseno. Pogled na listu stradalih pokazuje da nisu svi imali jednake šanse da prežive. Društvene nejednakosti su učinile da žene, deca i bogatiji putnici dobiju prednost pri ukrcavanju u čamce za spasavanje. Nejednake šanse, povećan uticaj socijalnih faktora, siromaštvo, sve veća nezaposlenost, socijalno raslojavanje, presudno utiču na mogućnosti za obrazovanje. ,,Pripadnici nižih društvenih slojeva imaju manje životne šanse da steknu visoko obrazovanje koje je uslov svih uslova socijalne promocije. Čak i ako steknu visoko obrazovanje, oni imaju manje šanse da dođu do stalnog zaposlenja, a čak i ako se zaposle njima su umanjene šanse da dođu do radnih mesta koja odgovaraju njihovim kvalifikacijama i sposobnostima, kao i za napredovanje u poslu.” Izbor zanimanja kao i motivacija upisa u neku školu ili na fakultet zavise od socijalnog statusa roditelja i klasno je uslovljen. Bogatiji se opredeljuju prema sklonostima, a siromašni prema mogućnostima. Različita motivacija za sticanje obrazovanja se odražava na uspeh pa i na obrazovnu selekciju, koja nije samo obrazovna nego i socijalna po svojim uzrocima i posledicama. Stalno pogoršavanje materijalnih uslova utiče na pad kvaliteta nastavnog procesa, na pad standarda zaposlenih i na slabije obrazovne rezultate. Snižavanje obrazovnih zahteva, opadanje obrazovnih postignuća, devijantne pojave u obrazovanju, nezadovoljstvo nastavnog kadra, manifestacije su krize koja ima tendenciju širenja sa sve dubljim posledicama. Stalni su i sistemski pokušaji rekonstrukcije sistema obrazovanja, pod plaštom modernizacije. Zapravo se radi o prilagođavanju tržištu. Takav način usklađivanja obrazovanja sa postojećim sistemom podele rada i vladajućim klasnim odnosima poznat je u literaturi kao elemenat kapitalističke reprodukcije, zapravo pripremanja radne snage u skladu sa klasnim interesima. Obrazovanje na taj način postaje dehumanizovano jer zapostavlja razvoj ličnosti, vaspitne aktivnosti sa mladima i izgrađivanje društvene svesti. Obrazovanje je podređeno tržištu, razdvojeno od sveta kulture i zapostavlja emancipaciju ličnosti.